Zerina Hećo se prvi put sa četrnaest godina suočila sa činjenicom da boluje od teške bolesti - tumora. Lekari su istakli da je potrebno da se operiše, što je ona i učinila. Četiri godine nakon toga, Zerina je proživela isti pakao, samo sada, malo zrelija.
Zerina je otvorila dušu i sa knedlom u grlu ispričala kako se izborila sa saznanjem da boluje od veoma retke bolesti, da li je imala dovoljno novca za lečenje, kao i čega je sve u životu morala da se odrekne zbog ovoga.
"Ja nisam bila svesna toga do momenta dok nisam legla u bolnicu i dok nisam imala prvi operativni zahvat. Onda postaješ svestan da nešto nije u redu. Više ne postoji mogućnost da ideš u školu, da se družiš sa svojim vršnjacima, imaš velike bolove, budiš se non-stop. Ja se sećam tog svog buđenja iz anestezije, tih bolova, te sobe. To je nešto strašno. Sećam se svoje majke kako je tada izgledala. Prva operacija i prvi oporavak je trajao godinu dana i oduzeo mi je mnogo toga, kako po pitanju školovanja, morala sam od kuće da učim, sve mi je išlo teže. Ja sam ostala bez oca sa četiri i po godine i mama mi je bila najveća podrška. Jedna drugu smo pokrivale ceo život. Nisu mi se u životu dešavale lepe stvari. Imala sam u životu cilj, ali nisam znala šta je taj cilj, jednostavno sam znala da hoću da uspem u nečemu. Nisam htela da imam životu kakav je imala moja majka. Moja majka je ostala sama kada je imala 22 godine, morala je i da radi i da nas čuva, ja sam nju gledala tako kroz detinjstvo i želela sam ja da budem taj njen oslonac. Međutim, dešavale su se strašne stvari. Kada sam drugi put saznala da imam tumor, tada sam već imala momka i završavala sam srednju školu. Tada sam shvatila da imam problem i da sa tim moram da se suočim. S obzirom na to da je ovo moju mamu uništavalo zdravstveno, ja sam se uvek pravila kako to mene ne pogađa i kako je sa mnom sve u redu. I kad je bolelo, ja sam govorila da me ne boli i kada mi je bilo teško, ja sam govorila da nije. Ja nisam gledala na stvari crno i trudila sam se da to niko ne primeti. Morala sam sebi da obezbedim lekove i reći ću da sam imala sve što mi je potrebno i mama mi je sve to obezbedila. Ja imam takav problem, takav organizam da mi se sve to vraća", ispričala je Zerina sa knedlom u grlu.
Zerina je tokom boravka u Beloj kući odlučila da obrije glavu zbog toga što joj je opadala kosa, a evo šta ona kaže da je razlog takvog njenog postupka.
"To nije bio gubitak samopouzdanja, to je bilo suočavanje. Ja sam jednostavno izgubilo tlo pod nogama. Suočila sam se sa nečim što sam već prošla i što me je čekalo u narednom periodu. Veliki je gubitak kada žena ostane bez kose", rekla je ona i istakla da Baneta Čolaka, sa kojim je često imala sukobe, ne želi da krivi za njeno zdravsteno stanje.
Kurir.rs/Pink/Foto Printscreen