NEMAČKA I AMERIKA PRED TEŠKOM SVAĐOM: Novi sukob mogao bi da izbije zbog vojske, a evo i kako
Ako SAD ostvare najavu o povlačenju američkih vojnika iz Nemačke to bi moglo da drastično utiče na odnose Berlina i Vašingtona i sasvim preoblikuje američku vojnu prisutnost u Evropi nakon Drugog svetskog rata. U poslednje vreme sve češće se govori o tome da bi Sjedinjene Američke Države deo vojnika koji su sada stacionirani u Nemačkoj mogale prebaciti u Poljsku.
Razlog za to je što, za razliku od Poljske, koja već izdvaja željenih dva odsto bruto-nacionalnog dohotka za vojsku, u Nemačkoj to nije slučaj - niti će biti u dogledno vreme. Za američkog predsednika Donalda Trampa je to omiljena tema kada kritikuje Nemačku i kancelarku Angelu Merkel.
A Poljska ne samo da izdvaja puno novca za oružje, već i važi za zemlju oduševljenu Trampom i njegovom politikom, preneo je Dojče vele. Ostvariti te najave i neće biti baš tako jednostavno, jer kada je reč o prisustvu američkih vojnika u Nemačkoj, onda je reč o dugogodišnjem braku - iz obostrane koristi.
U Nemačkoj je još uvek smešten najveći kontingent američkih vojnika u Evropi, njih oko 38.600. Samo u Japanu je stacionirano više američkih vojnika van SAD. U Nemačkoj je smešteno pet od sedam američkih garnizona u Evropi (ostala dva su u Italiji i Belgiji). Glavni štab američkih garnizona u Evropi - US Army Europe - je u Vizbadenu, a marinaca u gradiću Beblingenu na jugozapadu zemlje.
Glavne vazuhoplovne baze su u Ramštajnu i Špangdalemu. No Nemačka nije samo važno uporište američke vojske kada je u pitanju ljudstvo. Ovde, nadomak bivšeg Sovjetskog Saveza, nalaze se i nuklearne baze. Procenjuje se da je u bazi Bihel nedaleko od Ramštajna još uvek deponovano oko 20 nukleranih bojevih glava.
(Kurir.rs/Tanjug/Foto: EPA / Zurab Kurtsikidze)