Okršaj oklopnih grdosija uz eksplozije granata i mitraljeske rafale privukao je više od 100.000 ljudi na finalu Tenkovskog biatlona na poligonu „Alabino“
Miris baruta, mitraljeski rafali i eksplozije granata ne deluju kao deo zabave za celu porodicu, ali to jesu bili tokom finala Tenkovskog biatlona na poligonu "Alabino", nedaleko od Moskve.
Ovo takmičenje na kojem su se u subotu posle podne sukobile četiri tenkovske posade - ruska, beloruska, kazahstanska i azerbejdžanska (srpska je, nažalost, ove godine otpala mnogo pre finala), deo je završnice Međunarodnih vojnih igara.
Posećenije od stadiona
Vojni poligon "Alabino", inače deo parka Patriot, dovoljno je udaljen od Moskve da do njega nije baš jednostavno stići. Međutim, to nije sprečilo one koji su želeli da posmatraju tenkovski okršaj - trku kroz najgore terene, ali i takmičenje u topovskom i mitraljeskom gađanju.
Već na prvi pogled jasno je da zainteresovanih ima. I to mnogo. Oko poligona su postavljene tribine, deo za VIP posetioce, uglavnom vojne delegacije iz zemalja učesnica i njihove porodice, ali i za druge goste. Njih je više nego na svim utakmicama naše fudbalske Superlige zajedno. Zvanično, kažu, više od 100.000 ljudi.
Bez obzira na eksplozije granata i rafalne paljbe iz mitraljeza, atmosfera je, delom, bila baš kao na fudbalskim utakmicama. Očevi su doveli svoje sinove da otvorenih usta gledaju ono što su samo zamišljali dok su se kod kuće igrali tenkićima. I svi oni se unose u trku, bodre svoje timove, mašu zastavama i eksplodiraju od sreće na svaki precizan pogodak iz topa. Otprilike kao kad padne gol na fudbalskoj utakmici.
Da bi atmosfera bila još zanimljivija, sve prenosi i komentator, koji se u objašnjavanje onog što se dešava na terenu unosi taman kao Milojko Pantić kad je Zvezda 1991. pobedila u Bariju. Ne prestaje da objašnjava kako tenkovi uleću u blato i vodu, kada se zapuca iz topova i mitraljeza...
- Poslednja prepreka! Sama završnica Međunarodnih vojnih igara 2019. i... komanda Ruske Federacije je prva! Završila je za jedan sat, 33 minuta i 20 sekundi! - urla komentator dok publika konačni rezultat dočekuje s potpunim oduševljenjem. Ko je drugi ili treći uopšte ih ne zanima.
Dom prijateljstva
Van tribina, sve više liči na vašar - miris roštilja nadjačava miris baruta, dečacima se dele baloni s vojnim simbolima, grickaju se ruski slatkiši, a svima se nudi i nešto na šta su veoma ponosni: slatko od šišarki. Ti isti dečaci jedva čekaju da između štandova dotrče do parkiranih tenkova, pipnu ih, popnu se na njih i zamišljaju kako je to voziti se u tim oklopljenim grdosijama.
Osim porodica koje su došle da vide nešto spektakularno, finale Tenkovskog biatlona posmatraju i vojnici i oficiri iz raznih zemalja sveta. Stigli su iz Venecuele, Kine, Irana, Vijetnama, Mjanmara... Najviše njih je u Domu prijateljstva, šatoru sa štandovima zemalja učesnica. I tu svi, pa i Srbija, predstavljaju svoje narodne nošnje, tradicionalnu muziku, narodne igre... Sve deluje veoma opušteno, kao da ti ljudi u uniformama sa različitim oznakama i grbovima nisu isti oni koji se svakoga dana spremaju ne za ovakva druženja, već za rat.
Pete Vojne igre održane su u 10 zemalja, a učestvovali su vojnici i oficiri iz 39 država podeljeni u 223 komande.
Kurir.rs/Andrija Ivanović Foto: Kurir/Andrija Ivanović