Dana 10. aprila 1941. stvorena je Nezavisna Država Hrvatska. Njen akcioni plan bio je sažet rečima Mileta Budaka, ministra prosvete i vere u NDH: „Mi ćemo jedan deo Srba ubiti, drugi proterati, a treći preobratiti u katoličanstvo. Za manjine imamo tri miliona metaka.“
... Za razliku od „konačnog“ rešenja jevrejskog i romskog pitanja, koje se... svodilo na istrebljivanje..., rešenje „srpskog pitanja“ moralo je biti složenije, jer su Srbi, kao autohtono stanovništvo, činili trećinu populacije NDH (1.925 000)... Masovna hapšenja i pokolji Srba... od maja do juna već postaju sistematski vid terora... Poseban vid terora bila su prisilna iseljavanja i proterivanja Srba u Srbiju.
Logori smrti i pre zakona
Te akcije su otpočele već 18. aprila, kada je doneta odluka o nekretninama tzv. dobrovoljaca, kojom je zemlja dodeljena solunskim dobrovoljcima - Srbima proglašena državnom i oduzeta bez prava na odštetu, da bi se nastavilo sa iseljavanjima pravoslavnih sveštenika i istaknutih Srba, a potom, od jula, dolazi do masovnih hapšenja Srba i organizovanih prinudnih iseljavanja. Iseljavanjima prethode otpuštanja s posla ili iz državne službe, a praćena su oduzimanjem imovine, preduzeća, radnji, stavljanjem te imovine pod sekvestar ili naseljavanjem oduzetih imanja ljudima iz Slovenije, Zagorja...
Treći način „rešavanja srpskog pitanja“ bilo je prisilno masovno pokatoličenje 1.500.000 Srba preostalih na teritoriji NDH, uprkos pokoljima i iseljavanjima... u periodu novembar-decembar 1941, pa sve do februara 1942, obuhvativši između 240.000 Srba (prema izveštaju Stepinca Svetoj stolici od 18. maja 1943) pa do 350.000, prema istraživanjima Veljka Đurića. Ako ucene, pretnje i prinude ne bi urodile plodom - sledili su smrt, deportacija ili izgnanstvo. ... Usled masovnih hapšenja Srba, Jevreja, Roma i nepodobnih Hrvata i antifašista, ustaška potreba za organizovanjem logora postajala sve veća.... Prva faza bilo je osnivanje tzv. sabirališta... odakle su se vršile deportacije. Druga faza..., uporedo s prvom, bilo je podizanje koncentracionih logora, tj. poznatih „logora smrti“. Iako je tek 25. novembra 1941. formalno donesena zakonska odredba o upućivanju nepoćudnih i pogibljenih osoba na prisilni boravak u sabirne i radne logore, mnogi od „logora smrti“ su već postojali, pa čak bili i likvidirani.
Obučen u Dahauu
Ustaška nadzorna služba, a kasnije (od 21. januara 1943) Glavno ravnateljstvo za javni red i sigurnost osnovali su koncentracione logore... Osnivanjem prvih logora rukovodi neposredno Eugen Dido Kvaternik, a njihov šef bio je Mijo Babić Đovani, a kad je on poginuo, Vjekoslav Luburić Maks... (organizator sistema jasenovačkih logora... obučen u logoru Dahau).
Kurir.rs/Priredila Jelena S. Spasić
* Po knjizi „Jasenovac Aušvic Balkana - ustaška imperija okrutnosti“ prof. dr Gideona Grajfa