U Kaznenopropravnom zavodu u Zenici, kroz koji su prošla mnoga poznata lica, od Ive Andrića do Gavrila Principa, i dalje postoji najsurovija sprava za mučenje.
Zatvor u Zenici otvoren je još za vreme Austrougarske, a gradio se u više faza od 1886. do 1904. godine. Rekordan broj osuđenika zabeležen je 1906. godine, čak 1.000.
Tokom Drugog svetskog rata, ovde su mnogi osuđenici mučeni i ubijeni. Upravitelji zatvora čak su angažovali majstore kako bi izradili spravu za mučenje. Prema nekim zapisima, izvesni Plohović iz Istre osmislio je najsuroviju spravu za mučenje, poznatu kao “isusovača”. Zvali su je još i “Isusov obruč”.
Gvozdeni mali okovi, koji na prvi pogled izgledaju bezazleno, postavljeni su u male prostorije u podrumu samice. Muke u “isusovači” bile su neizdržive. Osuđenik je morao da čučne, provuče ruke između nogu i uhvati se prstima za pete. Stražari bi mu potom ruke i noge vezali za alke.
U prvih nekoliko minuta nesrećnik ne bi osećao bol. Ubrzo bi se javila i jaka bol u stomaku i zglobovima. Usledio bi jak pritisak krvi u lice, oči i usta. Kad bi se učinilo da ne može biti gore, stravična bol zaparala bi kičmu. I tada su ljudi uglavnom gubili svest. Ovo mučenje, koje su nazivali vešanje na tlu, skoro niko nije mogao izdržati duže od 20 minuta.
Zatvorski čuvari rekli su da u ćelijama s “isusovačama” tada nije bilo vode i kupatila, što je uvedeno tek 1976. godine.
Podrumske prostorije sada se ne koriste, ali postoji ideja da se tu napravi muzej. To je još uvek samo ideja jer je, pre svega, važno rešiti pitanje sigurnosti posetilaca.
Prema nekim mitskim pričama, div Franc Štift jedini je osuđenik koji je duže od 20 minuta izdržao na “isusovači”. Nakon pola sata u obručima, Franc je naglo povukao okove i čeličnu alku, navodno, iščupao iz zida.
Kurir.rs/Avaz.ba
Foto: Youtube/Printscreen