Iva Sabljo sa dečkom je Alenom otišla na ronjenje kod Pelješca, nesvesna da će se dogoditi nešto što će pamtiti celog života.
Jednog običnog dana na letovanju u Žuljani na Pelješcu njih su dvoje krenuli na ronjenje. Ivi je to bilo prvo takvo iskustvo pa je mislila samo na disanje, nesvesna da se iza priče o ronjenju krije dobro isplanirana, mesecima dogovarana organizacija veridbe.
Tokom ronjenja u moru su ugledali staru kovčeg.
“Alen ju je uzeti, ali sam mu ja mahala da pusti škrinju, da mora misliti na disanje. Možda bih i odmah shvatila o čemu je reč da nisam bila toliko usredotočena na svoje prvo ronjenje pa nisam ništa naslućivala”, priseća se Iva.
Izronili su škrinju i donijeli je na brod, a Iva nije očekivala da će se u njoj nalaziti ono što su našli.
“Tamo su stajali prsten, šampanjac i čaše. Kad sam shvatila što se događa, odmah su mi krenule suze radosnice u potocima”, ispričala je.
Alen je potom kleknuo i rekao da s njom želi da provede život i pitao ju je hoće li se udati za njega. Naravno, rekla je da, pa su nazdravili šampanjcem sa dna mora.
A iza ove predivne ljubavne priče, stoji cela isplanirana organizacija. Kovčeg je napravio Alenov otac i to od starih crkvenih vrata. Da bi izgledala staro, odnosno kao da je provela godine na dnu mora, četiri je meseca bila potopljena kod njegovog prijatelja u uzgajalištu dagnji.
"Nije što je moj, ali baš je lepo sve osmislio, kaže nam ponosna Iva na svog Alena. Zajedno su više od dve godine, on je iz Metkovića, a Iva, inače rodom iz Koprivničkog Ivanca, trenutno u Zagrebu završava specijalizaciju iz oralne hirurgije i uskoro počinje da radi u koprivničkom Domu zdravlja. Uskoro će i svadba.
Kurir.rs/epodravina.hr/Foto Profimedia/Ilustracija