Ideja Donalda Trampa o kupovini Grenlanda možda je samo puka fantazija, ali SAD su već ranije "bacile oko" na resurse tog ostrva.
Posebno su im interesantna bogata nalazišta metala retke zemlje, tvrdi Fajnenšel tajms.
Vašington je nedavno sa Grenlandom potpisao memorandum o vađenju tehnoloških metala, tragajući za alternativnim izvorima snabdevanja pošto je Kina nagovestila da bi mogla da ograniči njihov izvoz u SAD, navodi list.
Nalazišta retkih oksida Zemljine kore na Grenlandu procenjuju se na 38,5 miliona tona. Poređenja radi, nalazišta u ostatku sveta sadrže 120 miliona tona.
Grenlandska nalazišta sadrže neodimijum, praseodimijum, disprozijum, terbijum, uranijum i nusproizvode cinka. Neodimijum, terbijum i disprozijum koriste se kao magneti u motorima električnih vozila. Baterije hibridnih automobila sadrže i lantam, koji upotrebljava i američka vojska u uređajima za noćno osmatranje. Gadolinijum se može naći u uređajima za magnetnu rezonancu.
Kina dominira u globalnoj proizvodnji 17 tehnoloških metala koje je teško komercijalizovati, a ključni su za tehnološku industriju, električna vozila, vetroturbine i vojnu tehnologiju. Kineski udeo u globalnoj proizvodnji tih metala je 70 odsto, a u preradi je još i veći, navodi Fajnenšel tajms.
Kurir.rs/Sputnjik Srbija