LOZNICA – U lozničkom kraju do sada nema organizovanog otkupa niti se zna eventualna otkupna cena šljive što će možda ponovo naterati domaćine da veći deo i ovogodišnjeg roda flaširaju pretvarajući ga u rakiju.
Proizvođači ranijih sorti šljive uglavnom kao i minulih godina rod stavljaju u kazane pa će ga provući kroz lampeke, ali se nadaju da će za sortu stenlej biti otkupa i interesovanja.
- Ove godine do sada nije bilo nikakvog organizovanog otkupa niti interesovanja za ranije sorte koje već prolaze, njihova berba je pri kraju i taj rod završava u kazanima za rakiju. Šta će se desiti sa sortom stenlejom, koja se uglavnom otkupljuje, još uvek ne znamo ni kakva će biti otkupna cena. Do sredine sledeće sedmice trebalo bi da znamo ima li otkupa i po kojoj ceni.
Prošle godine cena je bila tridesetak dinara. Inače, kada je dobra godina bude 20, čak i do 30 tona prinosa po hektaru, a ove će prosečno biti 10 do 12 tona po hektaru. Ove godine šljiva u ovom kraju negde uopšte nije rodila jer je u vreme cvetanja skinuo prolećni mraz, dok je u višim krajevima Ljubovije i Krupnja rod opet odličan – kaže Zlatica Krsmanović, diplomirani inženjer voćarstva i vinogradarstva iz ’’Poljosaveta’’ koji pokriva Loznicu, malozvorničku, krupanjsku i ljubovijsku opštinu.
Prema njenim rečima u Loznici i tri susedne opštine pod šljivom je malo manje od 4.700 hektara i ona je najrasprostranjenija voćna vrsta iako nije najintezivnija pošto su zasadi bez sistema za navodnjavanje, primena agrotehničkih mera je najčešće minimalna, većina zasada je prepuštena sama sebi, posebno onih u kojima su stare sorte.
Uprkos neizvesnom otkupu poslednjih godina ipak se beleži podizanje šljivika sa sortom stenlejkom koja se kod nas najviše i suši.
Ukoliko narednih dana otkup izostane, ili cena bude nepovoljna deo roda uzeće i domaćice pa će biti džema, slatkog i pekmeza, ali će ponovo većina šljive promeniti agregatno stanje i biti popijeno.
(Kurir.rs/T.Ilić)