Bojana Čavka (37) iz Novih Kozaraca kod Kikinde, odavno se otisnula u “beli svet”. U Italiji je izgradila uspešnu poslovnu karijeru, a tamo je nisu mimoišle “Amorove strele”. Srce je poklonila Masimilijanu Bojisu. Srpkinju i Italijana spojila je i ljubav prema putovanjima i to na “dva točka”.
Tako su se se, nakon pređenih 1.100 kilometara, pojavili na severu Banata.
Priređen im je doček za pamćenje. Ispred rodne kuće, dočekali su ih Bojanini najmiliji, rodbina i brojni prijatelji, a grupa biciklista pohitala im je u susret.
- Iz okoline Milana, krenuli smo 3. avgusta. Putovali smo sedamnaest dana. Zapravo smo u Nove Kozarce stigli iz Švajcarske. Tamo smo proveli deo godišnjeg odmora. U međuvremenu je stigao poziv na svadbu. Udaju moje dobre drugarice nisam mogla da propustim. Odlučili smo da spojimo naš odmor sa svadbom i eto nas ovde, kaže Bojana i dodaje da na svadbeno veselje, u šezdesetak kilometara udaljen Zrenjanin, neće otići na biciklima.
- Mladence bi potpuno oduševilo da se ovako pojavimo, ali to ipak nećemo učiniti. Ne zato što nam je daleko i naporno. Zbog garderobe i presvlačenja, ipak na svadbu nećemo na “dva točka, priznaje Bojana.
Ona već dvanaest godina živi u okolini Milana, a u jednoj internacionalnoj advokatskoj kancelariji radi kao asistent advokatskih timova.
Interesatno je da su se u cikloturizmu pronašli nakon što su upoznali pokojnog profesora Milorada Majkića, velikog svetskog putnika.
- Svako putešestvije i odlazak na Olimpijske igre, on je započinjao iz rodnog sela. Nakon Atine i Pekinga, na biciklu nije, nažalost, stigao u London na treću Olimpijadu. Kad je moj dečko prvi put bio u Novim Kozarcima, upoznao je Majkića. On nam je poklonio CD. Slikom i rečju, na njemu je zabeležio utiske o dalekom putu biciklom iz Srbije u Kinu, ali i o boravku u Pekingu. To nas je i motivisalo da postaneno cikloturisti, prisetila se Bojana.
(Kurir.rs/S.U)