BEOGRAD - Penzioneri sa manje od 15.000 dinara mesečno, do kraja godine mogli bi da prime prvi deo 13. penzije koja će se, prema najavama, isplaćivati kvartalno i iznositi ukupno 20.000 dinara.
Procenjuje se da bi državu to moglo da košta između 70 i 80 miliona evra. Predsednik Partije ujedinjenih penzionera Srbije Jovan Krkobabić, koji će u novoj vladi najverovatnije zadrži funkciju potpredsednika i biti zadužen za resor socijalne politike i zapošljavanja, podsetio je da je 13. penzija predviđena koalicionim sporazumom.
"Koalicioni sporazum predvideo je 13. penziju koja će biti isplaćena u četiri rate od po 5.000 dinara penzionerima čija su mesečna primanja manja od 15.000 dinara", naveo je Krkobabić i napomenuo da će isplata početi kada se izabere vlada i stvore tehnički uslovi.
On je kazao da je reč o produženom socijalnom programu koji je pokrenut u Beogradu, a koji će biti primenjen u celoj Srbiji, budući da su se oko toga saglasili svi koalicioni partneri i da sporazum potpisan.Da li će primer Beograda, koji penzionerima sa malim primanjima već isplaćuje 13. penziju, slediti i druge lokalne samouprave zavisi, smatra Krkobabić, od sredstava, ali pre svega od političke volje.
"Svako prema svojim mogućnostima, ali pre svega je važna politička volja. Ne radi se samo o isplati 13. penzije, već o celokupnoj socijalnoj politici, koja podrazumeva i otvaranje dnevnih boravaka i domova za stare, uvođenje geronto domaćica…", zaključio je predsednik PUPS-a.
Prema podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za maj 2012. godine, isplaćeno je oko 1,6 miliona penzija - u kategoriji zaposlenih i samostalnih delatnosti najniži iznos (12.645 dinara) i manje od te sume primilo oko 34 odsto penzionera.Kod vojnih penzionera prosečna primanja su 43.666 dinara, a sudbinu onih sa najmanjim penzijama u civilstvu delu samo 31 vojni penzioner.
Penziju od oko 1.000 evra ili više prima 71 penzioner u Srbiji.Najniža primanja u proseku 9.706 dinara imaju poljoprivredni penzioneri. Većina njih prima oko 9.900 dinara, dok nešto više od 3.700 dobija manje od 5.000 dinara mesečno. Budući da je u Srbiji broj zaposlenih i penzionera gotovo izjednačen, a da dotacije Fondu PIO iz republičkog budžte dostižu 50 odsto, izvesno je da će nova vlada morati da se pozabavi i reformom penzionog sistema.
Stručnjaci smatraju da kroz investicije treba povećati broj zaposlenih, budući da sistem u kome radnik pored svoje plate zarađuje i za celu penziju nije održiv, ali i da treba obezbediti redovnu naplatu poreza i doprinosa.
Građani za "stare dane" mogu štedeti u privatnim penzionim fondovima - za ovaj vid štednje opredelilo se 10 odsto zaposlenih, ali prema podacima Narodne banke Srbije, samo 58.000 građana redovno, svakog meseca uplaćuje sredstva.
Sa problemom neodrživosti penzijskog sistema suočile su se mnoge države i ponudile različita rešenja - od uvođenja obaveznog privatnog penzijskog osiguranja, smanjenja broja penzionera pomeranjem starosne granice za odlazak u penziju, smanjenjem iznosa penzija…
Neke su otišle i korak dalje - prema pisanju medija, zemlje podsaharske Afrike sa velikim procentom HIV pozitivnih stanovnika su čak ukinule obavezni penzijski sistem, jer mali broj ljudi doživi penziju. Kako je nedavno objavio mesečnik "Biznis i finansije", i Čile, koji je godinama istican kao primer uspešnog penzijskog sistema, morao je da uvede još jednu komponentu obaveznog penzijskog sistema - solidarni penzijski sistem.
Solidarni penzijski sistem, kako je navedeno, finansira se iz budžeta i obezbeđuje pristojnu penziju svim Čileancima starijim od 65 godina, koji nemaju odgovarajuću penziju iz privatnih penzijskih fondova.