HONGKONG/MOSKVA/PARIZ - Ulice prepune nezadovoljnih ljudi, obračuni demonstranata i policije, suzavac, vodeni topovi i hapšenja postali su uobičajena pojava.
Skoro svakog vikenda protestuje se u Francuskoj, Kini, Rusiji, Zapadnoj Papui... Zahtevi su uglavnom slični - traže se smene predsednika ili guvernera, bolji standard i socijalna jednakost, više slobode i poštovanja zakona... I većina njih se završava isto - masovnim hapšenjima, suzavcem i vodenim topovima.
Bojeva municija
U francuskom gradu Bajonu u nedelju je uhapšeno 68 ljudi koji su učestvovali u protestima protiv samita Grupe sedam u obližnjem Bijaricu. Demonstracije je ugušila policija korišćenjem suzavca, vodenih topova i pendreka. Ipak, s obzirom na to da je ovo bio samo još jedan u nizu protesta „žutih prsluka“, koji traju više od devet meseci, sigurno je da će biti nastavljeni. „Žuti prsluci“ svakog vikenda izlaze na ulice i zahtevaju smenu predsednika Francuske Emanuela Makrona, smanjenje poreza, bolji socijalni sistem.
Protesti su bili nasilni u Hongkongu. U ovom autonomnom kineskom gradu uhapšeno je 36 građana, od kojih najmlađi ima 12 godina, i to nakon što su demonstranti gađali policiju Molotovljevim koktelima, a policija je prvi put koristila i bojevu municiju.
- Jedan policajac je pucao u vazduh dok ih je šest držalo revolvere nakon što su ih demonstranti više puta napali metalnim šipkama, dugim palicama i saobraćajnim znacima. Policijska upotreba sile bila je zaista neophodna i razumna - rekao je juče Mak Čin Ho, pomoćnik komesara policije Hongkonga, na konferenciji za novinare, prenosi AP.
Demonstracije u Hongkongu su počele u znak protesta protiv predloženog zakona o izručenju kojim bi bila omogućena ekstradicija iz Hongkonga u Kinu, a nakon što je nacrt zakona povučen okupljanja su prerasla u proteste protiv vlade.
Protesta u Rusiji ovog vikenda nije bilo, ali za sledeći su najavljene velike demonstracije. Ako je suditi po onima od prethodnog vikenda, kad je uhapšeno oko 3.000 ljudi, i tada će iza rešetaka završiti veliki deo opozicionara koji traže jednaka prava na lokalnim izborima 8. septembra. Za ruske proteste je specifično to što su mirniji od onih u drugim delovima sveta, pa iako policija ima pune ruke posla zbog nošenja demonstranata do marice, sukoba dve strane nema.
- Mi dozvoljavamo mirne proteste. Međutim, nećemo dozvoliti da sve izmakne zakonu kao što su izmakli protesti „žutih prsluka“ u Francuskoj. Mi ne želimo da se to desi kod nas, ne želimo takvo nasilje - duhovito je ruski predsednik Vladimir Putin skresao u brk francuskom kolegi Emanuelu Makronu kad je ovaj kritikovao hapšenja u Rusiji.
- Po našoj računici, 11 ljudi vam je poginulo tokom protesta i više od 2.000 je povređeno - dodao je mirno Putin.
Upravo ova Putinova poruka pokazuje koliko odnos prema protestima može da bude različit, i to ne u zavisnosti od toga da li su zahtevi opravdani ili ne, već da li neku zemlju Zapad smatra „demokratskom“ ili ne. Tako se mnogi lideri poput Makrona utrkuju ko će pre kritikovati Putina ili kineskog lidera Si Đinpinga zbog „prekomerne upotrebe sile“. S druge strane, niko od njih nijednom rečju nije stao u zaštitu „žutih prsluka“ kad je više od 30 ljudi ostalo bez oka zbog toga što policija koristi gumene metke.
- U zapadnim medijima dominiraju protesti u Hongkongu, ali Francusku i pobunu „žutih prsluka“ svi ignorišu. Razlog je, naravno, to što je Zapad u stanju virtuelnog rata s Kinom i želi da prikaže da se tamo ljudska prava ne poštuju - rekao je za RT novinar Džon Pilger.
Kurir.rs/Andrija IvanovićFoto: EPA/AP/Profimedia