Vladimi Veličković, akademik i jedan od najistaknutijih srpskih slikara, svih vremena, pripadnik grupe Mediala koja je okupila umetnike, arhitekte, filozofe oko ideje ljubavi prema umetnosti, preminuo je u Splitu.
“Go čovek trči kroz noć, to je bez sumnje prva vizija pakla: beg iz univerzuma dana, isključenje čoveka iz njegovih neposrednih uteha, prijateljstva, ljubavi, užitka”, tako je pesnik Alen Žufroa, evocirajući Veličkovićeve slike, sjajno opisao slikara rođenog u Beogradu.
Oni koji su upoznati sa slikanjem Veličkovića prestravljeni su pred superiornom snagom njegovih slika: raščerečena, mučena, eksplodirana tela. Sa tehničkom virtuoznošću koja podseća na najveće – Leonarda, Direra, Rembranta – slikar predstavlja patnju razderanih tela. Crna boja dominira, boja noći i košmara, boja ništavila i smrti. Uz poneki blesak munje. Krv, bes, pakao.
"O čemu nam u svojim gnevnim slikama govori Veličković? O čoveku. Govori o čoveku koji ide, koji se diže, koji sanja o slobodi, o tome da dosegne visinu. I da odatle pobegne. On je slikar pokreta. Pokreta čoveka, ali isto tako i pokreta uspaničenih i uplašenih životinja koje takođe beže pred apokalipsom i uništenjem. Veličković nas opominje, upozorava nas na okolno nasilje. Istinski humanista, on predstavlja čoveka u njegovoj uznemirujućoj i velikoj fragilnosti. Njegove slike su krikovi, urlici. Panika. Koja nas budi. Pokreće. Mobiliše. I koja nas gura u borbu za slobodu duha".
Kurir.rs/Dolem Nansi, Mond diplomatik/Prevod: Maja Solar/Nedeljnik/foto Beta/Milovan Cirovski