Prvog septembra 1939. Hitler je krenuo na Poljsku, čime je počeo Drugi svetski rat, koji će na kraju slomiti naciste, ali i razoriti pola sveta i odneti više od 50 miliona života
Plotuni s ratnog broda „Šlezvig-Holštajn“ ispaljeni na poljski garnizon na poluostrvu Vesterplate tog 1. septembra 1939. u 4.48 ujutru označili su početak napada Nemačke na Poljsku, ali i start najveće klanice u istoriji čovečanstva - Drugog svetskog rata, koji će odneti više od 50 miliona života.
Dogodilo se tada neizbežno - jasno je bilo svima da Adolf Hitler dolaskom na vlast 1933. čini sve da prekroji versajsku Evropu i konačno uradi ono što kajzer Vilhelm nije uspeo u Prvom svetskom ratu - pokori Stari kontinent i šire. Hitlerova ratna mašinerija rasla je nekontrolisano suprotno Versajskom sporazumu, dok je Zapad žmureo i sve više popuštao samo da ne isprovocira novi opšti rat.
Ribentrop - Molotov
Tako je lagano prošao Anšlus 13. marta 1938, kada je Nemačka anektirala Austriju, a onda je popustljivost dosegla vrhunac Minhenskim sporazumom 29. septembra 1938. godine - predvodnik popustljivosti britanski premijer Nevil Čemberlen i francuski kolega mu Eduar Daladje sa Adolfom Hitlerom i Benitom Musolinijem potpisuju papir kojim je Nemačkoj priznato pravo na čehoslovačke Sudete. Nije od tada ni godina minula, a Josif Staljin i Hitler isposlovali su pakt o nenapadanju između Nemačke i SSSR, poznat kao Sporazum Ribentrop-Molotov od 23. avgusta 1939, što se mnogima dotad činilo nemogućim.
Boljševik i nacista (koji su, uzgred, od 1935. ekonomski i vojno sarađivali) tajnim protokolom, što se otkrilo 1945, podelili su sfere uticaja u istočnoj Evropi severnom granicom Litvanije, kao i Poljsku linijom Pisa, Narev, Visla i San. Hitler je, pride, Sovjetima dao pravo i na interese u Besarabiji. Sudbina Evrope i sveta bila je zapečaćena - zakucan je poslednji ekser u mrtvački kovčeg. Hitleru je mirno zaleđe na istoku bilo osigurano, a Staljin se nadao da će bar do 1942, ako ne i do 1943, odložiti neminovni napad Nemačke na nespremni SSSR.
Konjima na naciste
Osam dana kasnije nacisti su napali Poljsku po planu „Fal vajs“ načelnika Generalštaba generala Franca Haldera, koji je kao komandant invazije sproveo general Valter von Brauhič. Kao formalni povod uzeli su lažni napad u blizinu nemačkog mesta Glajvic, koji su zapravo izveli pripadnici SS jedinica preobučeni u poljske uniforme. Invazija s milion i po vojnika, koja je trajala od 1. septembra do 6. oktobra, išla je sa severa, juga i zapada oklopnim vozilima uz podršku bombardera s neba. Borbe su počele u Dancigu, gde su se nacistima suprotstavili poljski poštari, a na silnu nemačku mašineriju Poljaci su krenuli i na konjima.
Francuska i Velika Britanija, koje su imale vojne sporazume s Poljskom, objavljuju rat Nemačkoj, mnogi će reći, tek 3. septembra. Staljin 17. septembra napada Poljsku i uzima svoj deo kolača, koji je merio 52,1 odsto njene teritorije. Za 36 dana Poljske nije bilo, a potom se ratni točak kotrljao sve do 9. maja 1945, kada je Nemačka i zvanično kapitulirala.
Kurir.rs/ J. S. spasić - A. ivanović Foto: arhiva