Vladimir Ružić iz Zrenjanina, otac Ivane Ružić (25) koja je iznenada preminula nakon što joj je pozlilo u kafiću na devojačkoj večeri, neutešan je nakon smrti ćerke i ne može da se pomiri s činjenicom daje više nema.
- Ivana je od vrtića želela da bude učiteljica i o tome je maštala čitavog života! Mnogo je volela decu i obrazovanje i ceo svoj život je posvetila tome. Baš ovog meseca je trebalo da diplomira! Eto, baš kada je bila na korak do svog sna, nešto je odlučilo da je predobra za ovaj svet. Sada više nema mog anđela. Sada joj obilazimo grob - kroz suze kaže Vladimir.
Njegova ćerka Ivana bila je apsolvent Učiteljskog fakulteta u Vršcu, a 25. avgusta je izašla sa drugaricama u jedan kafić u centru Zrenjanina. Tamo je iznenada izgubila svest i pala kao pokošena, a umrla je nekoliko sati kasnije u urgentnom centru bolnice u Zrenjaninu.
- Uzrok smrti je urođena srčana mana, koja je bila skrivena i nije mogla da se vidi! Obdukcija je pokazala da nije otrovana, niti da je imala alkohol ili narkotike u krvi, niti je bilo tragova nasilja. Jednostavno, njeni krvni sudovi više nisu izdržali. Trajali su dok su trajali. Imala je nežne i tanke krvne sudove, koji više nisu izdržali. Međutim, nije bilo šanse da se to vidi, a Ivana se nikada nije loše osećala. Ne možemo da se pomirimo sa tim da je više nema - kaže otac i dodaje da je Ivana čitavog života maštala da bude učiteljica, kao i da je vredno trenirala.
- Ovog meseca je trebalo da diplomira! Ostao joj je samo diplomski, a posle toga je htela da upiše master u Beogradu. Ali eto, nije joj se dalo. Kad je bila na korak do ostvarenja sna, dogodila se tragedija - kaže Vladimir.
Ivanin otac je ogorčen zato što je njegova mezimica sahranjena bez opela.
- Mnogo sam tužan i ogorčen na sveštenike! Niko od njih nije hteo da dođe da joj održi opelo jer nije bila krštena. Nisu mogli da se sažale na jedno takvo divno i nevino stvorenje kakvo je bila moja Ivana. Zvali smo ih i molili, ali se niko nije smilovao, niti se udostojio da dođe. Hteli smo i da platimo. Ivana nije bila krštena, to smo planirali da obavimo, ali nam finansije, nažalost, nisu trenutno dozvoljavale. Iako nije bila krštena, čitav svoj život je volela i poštovala Crkvu.
- Preko puta njenog vrtića je naša crkva i tamo je odlazila redovno! Prvu pesmicu koju je naučila bila je Himna Svetom Savi. Pevala ju je u crkvi, učestvovala u mnogim događajima, posećivala je i da niko nije hteo da dođe. Ne mogu da verujem da nije moglo da se prekrši to jedno pravilo. To su za mene „ljudi u crnom“ i jezivo je da uprkos tome što smo ih molili nisu želeli da dođu. Kakvi su to ljudi, nije mi jasno?! Moja Ivana to nije zaslužila - kroz suze je ispričao Ivanin otac.
Brat ne veruje da je izgubio sestru
Ivanin brat Bojan, prema rečima njihovog oca, još ne može da se pomiri da je izgubio sestru.
- Supruga Zagorka i ja se nekako držimo. Imamo sina od 19 godina i moramo da izdržimo zbog njega. Njemu je mnogo teško, tek poslednja dva dana malo dolazi sebi, pre toga je bio van sebe. Ne može da veruje da je izgubio sestru, za koju je bio jako vezan - s teškom mukom priča Ružić.
(Kurir.rs/Alo)