VAPAJ MAJKE TEŠKO BOLESNOG DEČAKA: Ne daju mi bolovanje za negu autističnog sina (9)

Shutterstock

Razlog: Rečeno mi je da roditelji dece sa autizmom više nemaju pravo na bolovanje jer se autizam ne leči i sa tim će moj sin morati da živi do kraja života, priča Jelena I.

Moj devetogodišnji sin boluje od autizma i potrebna mu je moja konstanta pomoć za obavljanje i najprostijih radnji. Ja sam samohrana zaposlena majka i, osim mene, nema ko drugi da brine o njemu! Pre sam dobijala četiri meseca bolovanja za negu deteta, međutim, prošle nedelje su mi u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO) rekli da je autizam „stanje, a ne bolest“ i da po novom zakonu više nemam pravo na to!

Ovako za Kurir svedoči Jelena I. iz Beograda, samohrana majka S. I. (9), koji od svoje druge godine boluje od autizma. Prema njenim rečima, nakon što je čula da po novom Zakonu o zdravstvenom osiguranju (ZZO) iz aprila roditelji teško bolesne dece imaju pravo na bolovanje sa sto odsto zarade do detetovog punoletstva, a koje se obnavlja na šest meseci, otišla je da se raspita šta joj treba od dokumentacije kako bi ostvarila to pravo.

Potreban nadzor

- U RFZO me je sačekao šok. Pre sam uvek dobijala četiri meseca bolovanja i sada sam došla da vidim šta treba da dobijem šest meseci. Neka vrlo neljubazna žena mi je rekla da roditelji dece sa autizmom više nemaju pravo na to jer se autizam ne leči i sa tim će moj sin morati da živi do kraja života, a nije ni u bolnici i ide u školu. Sinu je potreban konstantan nadzor, pomoć i pri obavljanju fizioloških potreba, ne zna niko koliko je težak život sa detetom obolelim od autizma i koliko pažnje i ljubavi je potrebno. Takva deca iziskuju 24 sati nege, brige i pomoći - kaže očajna majka Jelena.

Predsednik udruženja Autizam - pravo na život Dario Rosi kaže za Kurir da su se isprva obradovali kada su videli novi ZZO po kome roditelji teško bolesne dece imaju pravo na plaćeno bolovanje do detetove 18. godine, a koje se obnavlja na šest meseci.

Neprihvatljivo

- Pomislili smo da će nam se napokon olakšati život. Međutim, od roditelja dobijamo informaciju da u praksi drugostepene komisije RFZO više ne prepoznaju autizam, ali ni epilepsiju, ni neke moždane malformacije. Ispada da ako dete nije u krevetu ili na aparatima, nije bolovanje za vas. Praktično, kao da su roditelji dece sa smetnjama sada izjednačeni sa ljudima koji imaju zdravu decu, a to je neprihvatljivo. Autizam je teško stanje i bar jedan roditelj mora biti uz svoje dete, sada smo stavljeni u gori položaj nego što smo bili - kaže Rosi.

Autizam je složen razvojni poremećaj koji se javlja najčešće u prve tri godine života i zahvata gotovo sve psihičke funkcije, broj obolelih od autizma u Srbiji nije poznat jer ne postoji njihov registar, a zapanjuje podatak da u zemlji ima svega 24 specijalista dečje psihijatrije koji bi mogli da prepoznaju taj poremećaj.

RFZO
BOLOVANJE ZA MALIGNE BOLESTI I OŠTEĆENJE MOZGA

foto: Nebojša Mandić

Iz RFZO objašnjavaju da Zakon o zdravstvenom osiguranju utvrđuje privremenu sprečenost za rad zbog nege bolesnog člana porodice, a ne i pravo na sprečenost za rad u slučaju nege člana porodice - deteta, koje je u takvom zdravstvenom stanju da mu je nega drugog lica trajno potrebna.
- Iz navedenog proizlazi da drugostepena lekarska komisija procenjuje da li je reč o teškom oštećenju moždanih struktura, malignoj bolesti ili drugom teškom pogoršanju zdravstvenog stanje deteta koje iziskuje da roditelj privremeno odsustvuje sa rada dok takvo stanje deteta traje. Za stanja deteta koja imaju trajni karakter nega se obezbeđuje u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju kao pravo na pomoć i negu drugog lica - navode u RFZO.

Ministarstvo zdravlja
SVAKI SLUČAJ SE POSEBNO PROCENJUJE

U Ministarstvu zdravlja objašnjavaju da Zakon o zdravstvenom osiguranju ne definiše vrste bolesti, odnosno dijagnoze, osim malignih, po kojima se ostvaruje ovo pravo, već samo uopšteno navodi da ovo pravo može ostvariti roditelj deteta koje ima teško oštećenje moždanih struktura, odnosno drugo teško pogoršanje zdravstvenog stanja.
- To znači da se u svakom konkretnom slučaju ceni da li se ovo pravo može ostvariti ili ne. Zato je u zakonu i navedeno da predlog daje zdravstvena ustanova u kojoj se dete leči, a ceni ga drugostepena lekarska komisija RFZO u svakom pojedinačnom slučaju u zavisnosti od zdravstvenog stanja deteta - kažu u Ministarstvu zdravlja za Kurir.

Kurir.rs/Jelena Pronić Foto: Shutterstock

TAGOVI