Predsednik Košarkaškog kluba Partizan Ostoja Mijailović pred start nove sezone, treće od kako je u klubu, otvoreno je govorio o brojnim pitanjima vezanim za najtrofejniji srpski košarkaški klub.
Gde se Partizan nalazi danas, zašto je ovo ta sezona posle koje Mijailović, njegovi saradnici u klubu, ali i stručni štab očekuju povratak u Evroligu, zašto je zahvalan državi, da li su crno-beli zaboravili da razvijaju mlade igrače i pretvorili se u legiju stranaca, zbog čega Pecarski nije uspeo, koliko će još Trinkijeri ostati u klubu, ko je rovario među prvotimcima, koliki je zaista dug, zašto je Pionir, višedecenijski dom, zamenjen Arenom, kako će pomiriti frakcije navijača, gde je u svemu tome Duško Vujošević, ko to ne dozvoljava domaćim igračima da zaigraju za crno-bele, šta zaista misli o Zvezdi i o Nebojši Čoviću, šta se dešava s Pažinom, zašto su pušteni Lendejl i Si, da li ima poverenja u Nikolu Lončara, kako ide borba kroz institucije sistema i šta ako Partizan osvoji ABA ligu, a Evroligu bude igrala Zvezda ili neko drugi, odnosno kako gleda na plasman FK Partizan u Ligu Evrope, sve su to teme i pitanja na koja je bez pardona odgovarao prvi čovek crno-belih za Espreso.co.rs.
Možete li navijačima da obećate, evo još tri godine rada vas očekuje u prvom mandatu, da će u tom periodu Partizan igrati Evroligu, odnosno osvojiti ABA ligu?
- Realno, mi ove godine moramo da pronađemo način da se vratimo u Evroligu. Postoji puno puteva - preko Evrokupa, ABA lige. Nije uslov svih uslova, pa da sad kažem - život je ako igramo Evroligu, a smrt je ako ne igramo. Naravno da je to plan. I kad sam pričao o planovima pre dve godine prioritet je bio klupska stabilizacija, da klub nastavi da živi s jedne strane, a s druge strane da se vrati u Evroligu. Realno, mislim da smo sad zreli za to. Kako organizaciono, tako i igrački, mislim da smo zreli za povratak u Evroligu, i to jeste naš cilj. Za to radimo.
Koliki je budžet Partizana ove sezone?
- Ja ne bih govorio o ciframa, jer kad govorimo o ciframa uvek se nakon toga postavlja pitanje koji su izvori. Izvori su potpuno jasni, budžet je veći nego što je bio prošle godine. On je dosta veći zato što ćemo veliki deo para trošiti na ekipu, na stručni štab i na servis ekipi, na Arenu, na uslove koje danas imamo u Partizanu. Da smo milion i 200 hiljada evra potrošili na ekipu imali bismo ne tri-četiri kvalitetna igrača, nego dosta kvalitetniju ekipu. Videli ste da smo prošle godine bukvalno na dve lopte izgubili mogućnost da se borimo za dva trofeja, u Evrokupu i ta greška koja je napravljena, namerno ili nenamerno, u domaćem šampionatu. Da je bio možda jedan kvalitetniji igrač više, u tom trenutku kad je trebalo malo više snage, možda bismo osvojili još dva trofeja. Realno, možda bismo prošli u polufinale ili finale Evrokupa. Kasno je sad govoriti o tome, ali nam je falilo malo kvaliteta. Ove godine imamo puno kvaliteta i u taj kvalitet ulažemo. Taj budžet je drugačije raspoređen. Ove godine imamo da vratimo svega 350.000 evra starih dugova koji nam dolaze po reprogramima. I polako dolazimo na zelenu granu, da ono što dolazi u klub to trošimo. Jako važno je objasniti, mislim da neki ljudi i ne žele da govore, od ostalih predsednika klubova, i fudbalskih i košarkaških, kako se pune budžeti. Pa, budžeti se pune jednim delom od državnih sponzora, jer smo mi državni klubovi od nacionalnog značaja. Sve što su obećali u protekle dve sezone su i ispoštovali. Sigurni smo da će tako biti i ove. Drugim delom smo mi značajno povećali prihode od prodaje karata, od privatnih sponzora. Jako je važno to što pre svega štedimo, što ne trošimo tamo gde ne treba, što ne pravimo štetne ugovore, što nemamo igrače koji izlaze iz ugovora i ne ostajemo stotine hiljada evra dužni, kako sam nasledio obaveze prema pojedinim igračima, i onda plaćamo kroz reprograme i imamo blokade. Dakle, ukupno gotovo 200.000 evra. Vujošević je imao određena potraživanja prema klubu pre nego što sam došao u klub. Više od 50% je isplaćeno u ovom trenutku. On je stvarno bio korektan u tim dogovorima. Napravili smo sporazum s njim, sad taj ostatak plaćamo po mesečnim ratama, kako plaćamo i plate. Bilo je tu raznoraznih dilema da li treba ovako ili onako, ali ja sam se opredelio da idemo na fer varijantu i da sve pošteno platimo, što je on prihvatio. Ali kažem, 200.000 evra za ovaj klub u jednom trenutku da potrošimo, gde se neko prethodno ponosio za neke stvari koje je radio, jako je teško. Nije lako naći novac danas. Nama novac ne donose u džakovima. Mi novac moramo da stvorimo, da zaradimo. Ovi ljudi ovde u klubu danonoćno vredno rade da prodamo što više karata, da napravimo što više aktivacija, da Partizan održimo u životu.
Koliki je bio dug Partizana u momentu kad ste preuzeli klub, a koliki je na današnji dan?
- Bio je 7.136.000 evra. U ovom trenutku imamo zaostala potraživanja u visini od oko milion evra, a imamo i poreski dug koji je nešto manji od dva miliona evra. Podelio bih to na dve vrste duga, zato što smo mi taj poreski dug nasledili. On se vuče od 2006/07. godine i on je s kamatama danas nešto više od 200.000.000 dinara. Tu smo u razgovorima s Poreskom upravom. Postoji sporno potraživanje od Marfin banke od milion i 400 hiljada evra. Razmišljao sam kako ću to u dve rečenice da objasnim da bi svi razumeli. Dakle, mi danas ne dugujemo banci, jer da dugujemo banci, banka bi nas blokirala. Mi smo ih tužili kod Privrednog suda u Beogradu, kad smo radili veštačenje ustanovili smo da ta njihova potraživanja nisu realna. Oni nama duguju određen novac i mi smo njih tužili za povraćaj viška uplaćenih sredstava. To se nalazi u Privrednom sudu, sudski spor traje, veštačenje je urađeno, oni su tražili ekspertsko veštačenje, to je u postupku i dva veštačenja su pokazala da oni imaju obavezu prema nama. Nema tu nikakvog junaštva, nema nikakve nauke, samo ljudi koji su pismeni, seli su, pogledali, ustanovili i to ide nekim svojim tokom.
Jedan od tegova oko vrata i vas, a i kluba, jeste rat takozvanih frakcija navijača. Da li je iz kluba potekla neka inicijativa da se te frakcije izmire, da bude malo kohezivnije navijanje u predstojećoj sezoni ili ćemo i dalje biti svedoci da tri grupe navijača pevaju svoje pesme, što utiče i na momke na terenu? Da li ste kao klub povukli neki potez da eventualno približite te suprotstavljene strane?
- Pre svega, meni je ljudski krivo kao partizanovcu, zaboravite i funkciju koju imam, što je tako. Mislim da navijačke grupe treba da budu ujedinjene, jer jedan je grb Partizana, i jedan je brend Partizana. Nije važno da li se igra tenis, košarka, vaterpolo, fudbal, jedan je grb i ko voli Partizan, on voli svaku granu u sportskom društvu i svi moramo da budemo pod jednim kišobranom. Nas je premalo, i kao nacije, ne samo kao partizanovaca, da bismo se razdvajali i da bismo se delili na pojedine grupe. Da mogu da utičem na to, već bih reagovao. Ne mogu da rizikujem položaj kluba, položaj ljudi u klubu, da se mi mešamo i sastavljamo te frakcije. Mi u ovom trenutku nemamo nikakav problem, mi imamo odnose sa svim navijačkim frakcijama. Meni je jako važno da oni podržavaju klub i ne prave probleme na utakmicama. To je interes ovog kluba. Igračima je jako teško što na parketu čuju dve ili tri grupe u isto vreme. Oni bi bili mnogo korisniji našem klubu, malopre ste spominjali vetar u leđa, da kad bodri celokupna hala jednom pesmom igrača, a ne kada igrači čuju tri tona na parketu. Ali realno mislim da je interes nekih drugih klubova ili ljudi drugačiji. Možda je neko želeo da ubaci "žišku", možda se nešto desilo, to je pitanje svih pitanja. To je problem za sve nas koji radimo u klubu. Moramo stalno da hendlujemo, stalno da vodimo računa, merimo, da li smo jednima učinili malo više ili drugima.
Kurir.rs/espreso.co.rs