LOZNICA – Domaćini će ovogodišnji rod šljive ’’spakovati’’ u kazane i provući kroz lampeke jer prema rečima Zlatice Krsmanović, diplomiranog inženjera voćarstva iz lozničkog “Poljosaveta” koji pokriva i susedne malozvorničku, krupanjsku i ljubovijsku opštine, organizovanog otkupa nema.
Očekivalo se da će bar sa sortom stenlej, koja se uglavnom otkupljuje, biti dugačija priča, ali se to ipak nije desilo.
- Zvaničnog otkupa nigde nema. Sporadično dolaze otkupljivači sa strane tako da proizvođači šljive moraju da se snalaze sami šta će učiniti sa ovogodišnjim rodom. Prema našim informacijama u Osečini su očekivali da će bar stenlejka dostići otkupnu cenu od dvadesetak dinara, ali je ona ostala na 15 dinara. Uglavnom će, po svemu sudeći, šljiva završiti u kazanima za rakiju – kaže ona.
Hladnjače su nekada na ovom terenu otkupljivale sečenu šljivu za zamrzavanje i izvoz, ali sada to ne rade. Jedan od ovdašnjih proizvođača šljive kaže da je za šljivu dobijao 15 dinara, berače je plaćao sedam, a kad odbije uloženi rad i sve ostalo ispadne da je po kilogramu imao tek dva, tri dinara zarade, ako je bilo i toliko. Kaže da je prošle godine cena je bila duplo veća, tridesetak dinara pa je bilo podnošljivije.
Inače,ove godine ni rod šljive nije svuda isti i sve je zavisilo u kom su se predelu nalazili šljivici. Negde je u vreme cvetanja šljivu pokačio prolećni mraz pa je nije bilo ni za teglicu slatkog, a opet u višim predelima je dobro rodila. Stručnjaci kažu da kada je dobra godina bude i do 30 tona prinosa po hektaru, a ove će prosečno biti od 10 do 12.
Na području Loznice i tri susedne opštine malo manje od 4.700 hektara je pod šljivom i ona je najrasprostranjenija voćna vrsta. Inače, mada se priča neizvesnog otkupa i nepovoljne cene reprizira poslednjih nekoliko godina ipak se beleži podizanje šljivika sa sortom stenlejkom.
(Kurir.rs/T.Ilić)