U južnoj Srbiji odavno vlada verovanje da je manastir na desnoj obali Južne Morave čudotvoran, a da svetac kome je posvećen ispunjava sve dobronamerne molitve. Do sada su zabeleženi slučajevi da bolesni uz redovne molitve i post kućama iz manastira u blizini Ražnja odlaze zdravi i isceljeni.
Posetiocima se preporučuje da se, najpre molitvom, a zatim i pijući vodu sa izvora za koju se veruje da je sveta, i da pomaže nerotkinjama obrate Svetom Romanu za pomoć. Po priči mnogih vernika, Sveti Roman zaista ispunjava sve dobronamerne želje. U istorijskim knjigama i etnografskim zapisima, nalaze se priče o čudesnom ostvarenju želja u svim kulturama i u svim periodima prošlosti.
U južnoj Srbiji odavno vlada verovanje da je manastir na desnoj obali Južne Morave čudotvoran. Manastir Sveti Roman je jedan od najstarijih srpskih manastira za koje je vezano verovanje o ostvarenju svih želja. Po priči mnogih vernika, ova svetac zaista ispunjava sve dobronamerne želje, pa je samim tim "njegov dom" veoma popularan među turistima koji dolaze u manastir da se poklone moštima ovog sveca i mole za pomoć.
Pred srpskim istoričarima i arheolozima je bio veliki zadatak da na veoma oskudnim materijalnim izvorima utvrde vreme nastanka ovog manastira i događaja koji su se na tom mestu odvijali. Manastir se nalazi u blizini Aleksinca, a njegovi počeci i koreni nalaze se u dalekoj srednjovekovnoj prošlosti.
Po priči mnogih sveštenih lica, ovo zdanje datira s početka 9. veka, što znači da je stariji i od Hilandara i od Žiče, Sopoćana, Gračanice i mnogih drugih.
"Stolp" ili Manastirski zvonik sa svoja dva zvona je veoma upečatljiva građevina, jedinstvena u celom Pomoravlju. Sazidan kompletno od kamena u tri nivoa, u prošlosti je služio za lečenje psihičkih bolesnika koji bi u svetom lečilištu boravili svega oko mesec i po dana.
Pošto mnogi podaci ne postoje o ovom svetom mestu, samim tim se ne zna ko je sagradio prvobitno zdanje, odnosno ko je glavni ktitor. Sadašnja manastirska crkva, iako skromnog izgleda i veličine, nije originalno zdanje. Zbog Osmanlija i njihovih pohoda ovo je njeno drugo ili treće zdanje. Uprkos svim poteškoćama, uvek je zidana na istom mestu, iako je više puta rušena, odnosno iz temelja obnavljana.
Manastir je prvobitno izgrađen od kamena, ali je slično mnogim našim svetinjama bio rušen, paljen i pljačkan. Kako bi sprečili bahato ponašanje razbojnika koji su ulazili u crkvu na konjima, tada je odlučeno da svi ulazi budu veoma niski, što je ujedno i glavna karakteristika ovog zdanja.
Kurir.rs
Foto printscreen YT/Na Dohvat Ruke