Samo osobe čistog srca ispunjenog ljubavlju, tvrde monasi i sveštenici, mogu doživeti čuda. Takav je i šesnaestogodišnji Nikola Ivković. Njegova porodica tvrdi da je već nekoliko puta bila svedok, za mnoge, neobjašnjivim situacijama.
Svetog Vasilija Ostroškog smatraju svojim spasiteljem i zaštitnikom jer im je, kako navode, sačuvao Nikolu, ali i uslišio i molitve za dalje potomstvo.
Ivkovići su veoma pobožni, a naročito šesnaestogodišnji Nikola. Centralno mesto u njihovom domu zauzima ikona Svetog Vasilija Ostroškog, kome se ova porodica zahvaljuje i moli. Nataša Ivković (38), Nikolina majka, kaže da ih je jedna noć pre 14 godina, kao i ono što je nakon toga usledilo, uverilo da se čuda dešavaju i da su moguća.
- Kada je Nikola bio mali, često je bio bolestan i imao visoke temperature. Jedne noći mog supruga probudio je udarac po ramenu, ali to nisam bila ja, pošto sam spavala sa suprotne strane. Pogledali smo Nikolu, koji je tad imao dve godine, a on je goreo od temperature i buncao. U jednom trenutku počeo je da viče: „Neću da umrem, hoću da se krstim“. Temperaturu smo mu skidali do jutra, a sve vreme je govorio samo o tome da hoće da se krsti - priča Nataša.
Sutradan, kako tvrdi, na muževljevom ramenu, na istom gde je osetio udarac, nalazio se otisak ruke koja je u poređenju sa njenom bila dosta veća.
- Taj otisak povukao se tek nakon sedam dana. Nedugo nakon toga, Nikola je na televiziji video ikonu Svetog Vasilija Ostroškog i istog trenutka povikao: „On je bio tu one noći i nije mi dao da umrem, on je tatu probudio, hoću da me krstite“. Bukvalno smo zanemeli jer smo to čuli iz usta deteta koje je maltene tek naučilo da govori. Otišli smo u crkvu, gde nam je rečeno da uradimo kako Nikola traži i krstimo ga - navodi Nataša.
Nikola je kršten godinu i po dana posle te noći, i to pod Ostrogom. Od tog dana, ističe Nataša, nikada više nije bio bolestan.
- Sveštenici i monasi kojima smo ispričali za to rekli su nam da njega čuva Sveti Vasilije Ostroški. Često se poklonimo svecu jer je učinio čudo. Pod Ostrog ne idemo svake godine. Dosad smo bili pet ili šest puta, a poslednji put ove godine u julu. Inače, Nikola odmalena posti sve postove i pričešćuje se. Učenik je drugog razreda srednje škole, najbolji je u odeljenju, a njegovi profesori iz škole imaju samo reči hvale za njega. Od svoje šeste godine trenira vaterpolo i osvaja pehare i medalje. Zaista je dobro i pametno dete, naš ponos - kaže Nataša.
Nataša i njen suprug Aleksandar (44) osim Nikole imaju i još dvoje dece. Dejana (9) i Jovanu (8) dobili su nakon višegodišnje borbe za dalje potomstvo, a o tome da je nakon šest godina ponovo u drugom stanju, saznala je po povratku s Ostroga.
- Posle Nikole, dugo nisam mogla da ostanem u drugom stanju. Naša borba za proširenje porodice trajala je čak šest godina. Jedne godine, kada smo bili pod Ostrogom, posle molitve prišao mi je sveštenik i rekao mi je: „Vi nosite muško dete“. Nedugo nakon toga saznala sam da sam trudna, a Dejan se rodio 25. januara. Dva dana pre Dejanovog prvog rođendana, rodila sam Jovanu. Imala sam potrebu da sve ovo o čemu sam pričala podelim s javnošću i da poručim svima da se čuda dešavaju, da su čuda moguća samo treba verovati. Treba činiti dobra dela i srce ispuniti ljubavlju - navodi Nataša.
(Kurir.rs/Alo)