GITAROM I ČELOM ZALUDELI PLANETU: Ovo je priča mladog gitariste Nikole Stajića o saradnji sa Stjepanom Hauserom i Tomijem Emanuelom! (VIDEO)
Nesvakidašnji put: Mladi umetnik otkriva kako je njegovo druženje sa članom sastava 2CELLOS rezultiralo hitom i velikim brojem pregleda videa za nekoliko dana
Mladi srpski gitarista Nikola Stajić udružio je nedavno svoju muzikalnost sa energijom i šarmom Stjepana Hausera, violončeliste sastava 2CELLOS, a njihovo izvođenje evergrina Frenka Sinatre "Fly Me To The Moon" vrtoglavom je brzinom obišlo svet putem interneta i osvojilo milionske preglede.
Muzičar i đak čuvenog američkog koledža Berkli otkriva za Kurir kako je došlo do ove saradnje, kao i svoje planove za budućnost.
- Na poziv Radeta Šerbedžije, došao sam na festival Ulis. Nakon nekoliko dana javio sam Stjepanu da sam u njegovom kraju. Iste večeri smo se našli i zasvirali, prvi put nakon šest godina druženja.
Zašto ranije nije došlo do saradnje?
- Uvek bismo se sretali jednom ili dva puta godišnje - u Njujorku, Bostonu, na turnejama sa Eltonom Džonom, ali uvek bi nekome falio instrument. Napokon su se kazaljke poklopile i naša prva odsvirana kompozicija bio je Guitar Boogie, koji je trajao 35 minuta, dok nas drugari nisu zaustavili. Bio je to jasan pokazatelj da je energija koja se desila prava i da je to to! Postoje ljudi s kojima muzikom možete da komunicirate. Ovde je to definitivno slučaj, naša komunikacija zvučnim talasima je bila interesantnija i jasnija nego komunikacija rečima. Prijatelji su nam pomogli da snimimo video telefonom... Tako je započela naša priča.
Da li ste iznenađeni uspehom i reakcijama?
- Jesam. Mi ljudi uvek mislimo da je za veliki uspeh neophodan veliki studio, mnogo kamera, dronova, kostimografa, scenografa, novca, a ne samo jedan telefon sa kamerom i spontani, iskreni džem-sešn (jam session) u parku. Sudeći po reakcijama ljudi, upravo je ta spontanost, momenat i prirodnost tog videa upalila. Mi smo samo sedeli i svirali na toj klupici. Stjepan bi odabrao jednu pesmu, ja sledeću, bez ikakve probe ili dogovora. Iz nekog razloga, ta čuvena numera "Fly Me To The Moon" u ljudima je nešto lepo izazvala, pa je napravila dosta veći uspeh nego ostale pesme.
Kakvi su vam dalji planovi?
- Moj album prvenac je nedavno izdat u Americi i Evropi, a uskoro će biti dostupan i u Srbiji. Nakon što se desi objava, voleo bih da održim koncert i u svojoj državi. Do tada, uglavnom sve moje planove možete videti na mom sajtu u sekciji turneja: www.nikolastajic.com.
Ko su vam uzori u svetu muzike?
- Glavna zajednička inspiracija, Stjepanova i moja, jeste Tomi Emanuel. Čovek koji je napravio revoluciju u sviranju akustične gitare. Pored toga, moji najveći uticaji su Džimi Hendriks, Ves Montgomeri, Džo Pas. Stivi Rej Von, Džango Rajnhart, Džejms Braun i Majkl Džekson.
Da li je za uspeh u muzici važniji talenat ili vežba?
- Neophodna su oba u neizmernim količinama. Tada tek počinje pustolovina ka uspehu.
Završili ste i prestižni Berkli. Kako vam je Tomi Emanuel bio kao karta za upis na fakultet?
- Da, diplomirao sam gitaru na američkom koledžu Berkli, koji sam upisao i postao stipendista nekoliko godina pre nego što sam upoznao Tomija Emanuela. A on je, nakon što smo se upoznali, odlučio da mi plati sve preostale troškove oko stanovanja i propratne opreme za studiranje. Tomi je najveća podrška i najbolji mentor na svetu ako želite da budete gitarista u ovom veku, tako da sam beskrajno zahvalan univerzumu koji je tako poređao moje zvezde vodilje.
Kurir/ Ljubomir Radanov, Foto: Aleksandar Anđelić i Audra Hudson