Specijalni izveštači Kurira iz Kine: Predrag Gajić i Dado Đilas
Iako se ponekad čini da je Vuhan grad od 14,5 miliona koji nema ništa da ponudi osim ogromnih zgradurina i tržnih centara, ovaj kineski megapolis sadrži mnogo toga što, kada već špartate njegovim ulicama, ne treba da propustite.
Obliazak Muzeja revolucije i vožnja rekom Jangce svakako spadaju u atrakcije, pa smo se jednog užasno vrelog dana hrabro uputili u avanturu pronalaženja ovih lokacija.
Posle mnogo prolivenog znoja i bola u nogama, jer, podsetimo, Guglove mape u Kini ne rade, ugledali smo čuvenu crvenu zgradu. Naivno je verovati da će jedan kratki obliazak dočarati značaj procesa koji je trajao skoro jedan vek i koji je temelj Kine kao jedne od najrazvijenijih zemalja planete.
Ipak, dva sata, koliko smo proveli u Muzeju revolucije, nam, dok hodamo mistično tamnim i hladnim hodnicima, daju pretpostavku koliko je ovaj period bio značajan za svetsku istoriju.
Putujemo kroz razne faze kineskog društva posmatrajući izuetno vredne eksponate i rekonstrukciju događaja sa kraja 19. i početka 20. veka. Saznajemo i šta je zapravo bio Bokserski ustanak, koji je imao za cilj suprotstavljanje imperijalizmu i podsticanje rodoljubivih osećanja kod Kineza.
Ovaj ustanak je pomutio arogantne planove imperijalista da rasparčaju Kinu i žestoko je pogodio reakcionarnu vladu i ubrzao je njeno propadanje. Kao odgovor na bokserski ustanak, leta 1900. vojna alijansa osam zemalja – Engleske, Rusije, Japana,
Francuske, Nemačke, Amerike, Italije i Austro-ugarske je napala Kinu. Kineska vlada je morala da potpiše pakt sa ovih osam zemalja, kao i Belgijom, Holandijom i Španijom, kojim je još više kolonizovana i bila prinuđena da plati veliku količinu novca u srebru svim ovim zemljama kao kompenzaciju za bokserski ustanak.
I upravo ovaj događaj je najupečatljivije prikazan u čitavom muzeju jer su voštane figure predstavnika Kine i alijanse izrađene izuzetno verno. Čini nam se kao da će neka od čuvenih ličnosti svakog trenutka pokrenuti deo tela ili početi da govori.
Ništa nije moglo da spreči bujenje revolucionarnog raspoloženja, širom zemlje bukte ustanci. Oktobra 1911. ustanak u Vučangu konačno donosi uspeh, dinastija Kućing je svrgnuta sa vlasti, što označava i kraj dvomilenijumskog imperijalnog perioda kineske istorije. Na Novu godinu 1912. Sun Žongšan proglašava osnivanje Republike Kine, čiji on biva prvi predsednik.
Provesti neko Vreme u Vuhanu, a bar jednom brodom ne preći reku Jangce, može da se smatra promašajem. Ovo je najduža reka u Aziji i treća po veličini u svetu. Mi smo imali priliku da osetimo bar jedan mali deo toka čuvene Jangce, čija dužina je čak 6.300 kilometara.
Prelazak sa obale na obalu reke koja razdvaja grad košta oko tri evra, a zavisi od „stanice“ na drugoj strani. Posmatrati Vuhan sa reke zaista je neponovljivo iskustvo.
kurir.rs / Predrag Gajić
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: