U eri kad se bračne zajednice raspadaju zbog najmanje sitnice, dvoje ljudi obolelih od Daunovog sindroma živeli su zajedno 26 godina. Njegova smrt ih je rastavila
Kris i Pol Šarun-Deforž izborili su se da žive kao sav normalan svet, skladno, u blagostanju. Njihov brak trajao je više od 25 godina i postao jedan od najdužih brakova osoba sa invaliditetom. A njihova ljubav spada u one o kojima će rođaci i prijatelji dugo pričati.
Nažalost, Pol je nedavno umro, u 56. godini, od Alchajmerove bolesti. Kris, tri godine starija, ostala je sama.
LJUBAV NA PRVI POGLED
Kris Šarun i Pol Deforž rođeni su s Daunovim sindromom pa su lekari njihovim roditeljima savetovali da ih daju u specijalne ustanove. Oni su to odbili i deca su rasla u svojim porodicama. To se pokazalo kao velika prednost jer su od malih nogu bili okruženi ljubavlju. Upoznali su se na igranci 1988, a venčali pet godina kasnije. Trebalo je da dokažu vlastima države Njujork da su sposobni za brak, seks, zajednički život i razumevanje. Kada su to dokazali, ljubav su konačno 1994. krunisali brakom.
- Ja sam njega zaprosila. Pitala sam ga hoće li da se oženi mnome, a on se samo nasmešio svojim lepim osmehom i klimnuo glavom. Bio je stvoren za mene - govorila je Kris.
Lekari su predložili da žive u ustanovi, ali su oni ipak odlučili da žive samostalno, uz državne staratelje. Uzeli su oba prezimena, s tim da nevestino bude prvo. To je pokazalo s koliko nežnosti i poštovanja doživljavaju svoju vezu.
Ovaj mirni par se trudio da bude nezavisan. Kris je radila u piceriji lanca "Pica hat", a Pol u jednoj organizaciji koja pomaže osobama sa invaliditetom. Živeli su u malom stanu u predgrađu Sirakuze, grada u državi Njujork. Osim što je radila, Kris je slikala razglednice i religijske motive, a Pol je završio srednju školu, usavršio gradski prevoz i postao poznata ličnost Sirakuze. Izabrali su ga za ličnost godine 2013.
Polova majka Loren Deforž izjavila je da su njen sin i snaja "otvorili put i drugim parovima" s Daunovim sindromom.
ZAVET U KAPELI
Na nesreću, kao i mnoge osobe sa ovom bolešću, Pol je prošle godine počeo da pokazuje znake Alchajmera. Za kratko vreme nikoga nije prepoznavao. Ali kad bi video Kris, samo je gledao u nju i bilo je jasno da zna ko je. Ostao je s Kris dok je to bilo moguće, a onda su ga prebacili u ustanovu gde je imao bolju medicinsku negu.
Čak i u poslednjim mesecima njegovog života ovaj par je imao nezaboravne trenutke. Pošto se prošlog leta Kris oporavljala od upale pluća, Pol je došao da je obiđe u bolnici gde je ležala. Bio je 13. avgust, njihova 25. godišnjica braka. Oboje su bili u invalidskim kolicima, ali su u bolničkoj kapeli obnovili bračni zavet.
Prisutni kažu da je izgledalo kao da se Pol probudio! Nasmejao se i uhvatio Kris za ruku.
POSLEDNJI ZAGRLJAJ
Šest meseci kasnije, Kris je dovoljno ojačala da je mogla da poseti Pola. S njom je došao i lokalni pevački kvartet, koji im je otpevao pesmu "Pusti da te zovem dragi" i ona je zagrlila svog muža poslednji put. Kratko pre njegove smrti naslikala je sliku leptira i posvetila je "čoveku svojih snova", Polu.
On je ubrzo umro, u naručju svog brata. Kremiran je, a njegov prah rasut je na obali jezera u podnožju Adirondak planina. Tamo je voleo da lovi ribu. Iza sebe je ostavio mnoge koji su ga voleli i ženu s kojom je, uprkos bolesti, doživeo pravu, veliku ljubav.
(Ljilja Jorgovanović, Foto:Printscreen)