Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić posetio je danas Muzej Nikole Tesle i depo ovog muzeja. Radojičić je naglasio da je u obilasku jedne od najvećih atrakcija Beograda zapazio veliki broj turista koji čekaju na ulazak u muzej i konstatovao da je ova ustanova veoma privlačna kako za strane tako i za domaće turiste.
– U prethodnih godinu dana skoro 160 hiljada posetilaca je zabeleženo u ovom muzeju, što je otprilike oko 20 odsto više u odnosu na ranije godine. Direktorka muzeja Ivona Jevtić značajno je unapredila funkcionisanje i celokupni koncept ove ustanove, rekao je Radojičić i dodao da mu je posebnu pažnju privukla okolina i dvorište muzeja koji su preuređeni i proglašeni za najbolje uređeni poslovni prostor na teritoriji opštine Vračar, a osvojili su i drugo mesto na teritoriji Beograda.
Prema njegovim rečima, muzej turistima nudi veoma zanimljiv sadržaj, autentične eksponate, kao i interesantne eksperimente.
– Svi ovi autentični predmeti razumljivo privlače veliki broj turista. Muzej organizuje i gostujuće izložbe, pa je u skorije vreme naš muzej imao veoma uspešnu izložbe u Japanu, na Kipru i u Kini, u Šangaju, gde je zabeležen broj od pola miliona posetilaca. Uskoro će muzej organizovati možda i najveću izložbu Nikole Tesle ikada u Milanu, a 15. oktobra izložbu u Atini, rekao je Radojičić.
Gradonačelnik je istakao da je velika sreća za srpski narod što ima nasleđe Nikole Tesle, kao i za ceo svet, jer su njegova otkrića promenila čovečanstvo i učinila život boljim i lakšim.
– Ovaj prostor definitivno ne može da zadovolji sve ono što jedna tako velika ličnost i genije zaslužuje, a sa druge strane ne može ni da podrži interesovanje svetske populacije za lik i delo Nikole Tesle. Ovih 200 kvadrata, koliko ima izbložbenog prostora, svakodnevno poseti u proseku 500 posetilaca, a kako sam čuo, postoji značajno veći broj posetilaca koji želi ovde da dođe, rekao je on i dodao da je jasno da je potrebno učiniti nešto kako bi veći broj ljudi mogao da se upozna sa Teslinom zaostavštinom.
Gradonačelnik je prva ličnost iz javnog života koja je imala priliku da pristupi depou i pogleda njegov sadržaj, kao i laboratoriju za čišćenje papira, restauraciju i konzervaciju papirnih dokumenata.
– Danas sam imao posebnu čast i zadovoljstvo da posetim depo u kom se nalaze predmeti i zaostavština Nikole Tesle. U tom prostoru se pod određenim uslovima čuva 160 hiljada dokumenata njegovog rada i novinskih članaka koje je sakupljao, a koji bi trebalo tek da se obrade. Posebno je bilo interesantno videti krevet Nikole Tesle, zatim njegov frižider i druge lične stvari. Interesantna je i laboratorija u kojoj stručnjaci restauriraju dokumente i po rečima direktorke muzeja, veliki broj naučnika iz sveta želi da se uključi u proces i radi na njihovom očuvanju, naglasio je on.
Radojičić je pozvao sve Beograđane i naše državljane da posete ovaj muzej i osete veličanstvenost ovog prostora u direktnom kontaktu sa predmetima iz njegovog ličnog života.
– Iskreno i srdačno im preporučujem da dođu u Muzej Nikole Tesle i siguran sam da će biti zadovoljni, poručio je gradonačelnik.
Direktorka Muzeja Nikole Tesle Ivona Jevtić zahvalila je gradonačelniku na poseti i rekla da ovaj muzej ima čime da se pohvali.
– Ove godine smo imali veliki zadatak i zahvaljujući timskom radu, uspeli smo značajno da povećamo broj posetilaca. To je veliki uspeh i za grad i za našu zemlju, jer na taj način privlačimo turiste i obogaćujemo kulturnu baštinu našeg glavnog grada, rekla je Jevtićeva.
Prema njenim rečima, Tesla je najveći naučnik srpskog porekla svih vremena i svojim radom i primerom je pokazao kako se radi za celo čovečanstvo.
– Ovaj muzej vredno radi ne samo ovde već i van naših granica, organizujući putujuće izložbe po čitavom svetu, rekla je Ivona Jevtić i naglasila da su cene karata veoma pristupačne za sve posetioce.
Gradonačelnik se upisao u knjigu utisaka, gde su se svojevremeno upisivale mnogobrojne ličnosti iz javnog i kulturnog života kao što su Josip Broz Tito, tajlandska prinzeca, znameniti istraživači i drugi.
Depo koji je gradonačelnik posetio je jedinstven i čuva veoma važne dokumente, Tesline lične predmete, kao što su odeća, obuća, pribor za pisanje, delove laboratorije i druge predmete. Tačnije, sve što je nakon Tesline smrti njegov sestrić Sava Kosanović preuzeo iz hotela "Njujorker” i nasledio.
Sva imovina je nakon Drugog svetskog rata premeštena u Beograd i smeštena u Krunskoj ulici, gde se čuva u tri depoa pod određenim uslovima. Cela Teslina arhiva je digitalizovana i postoji mogućnost da svako ko pošalje upit ovom muzeju dobije foldere sa ovim dokumentima.
Gradonačelnik je Muzej Nikole Tesle obišao zajedno sa članom Gradskog veća prof. dr Fadiljom Eminovićem i višim savetnikom Sekretarijata za kulturu Andrijom Bojanićem.
(Kurir.rs/Beoinfo)