Ni 59 godina od smrti Džordžije Tan, uspomena na nju ne bledi, a najnoviji dokumenti i svedočanstva o ženi koja je masovno trgovala decom u Americi pojavili su se proletos: prvo kao epizoda dokumentarne radio serije "Kriminal", što je pokrenulo lavinu drugih sličnih medija koji obrađuju takve teme.
Procenjuje se da je za to vreme otela, odnosno ukrala roditeljima oko 5.000 beba i preprodala ih novim porodicama. Decu je krala onima od kojih je to bilo najlakše, naravno, od siromašnih porodica. Džordžiji Tan "posao" je "cvetao" 26 godina, od 1924. do 1950. godine.
Iako za to nema čvrstih dokaza, nije isključeno da se ovim kriminalom nije bavila i duže. Imala je 33 godine kada se 1924. iz Misisipija doselila u Memfis u Tenesiju i dobila čelno mesto u organizaciji za pronalaženje novih porodica nezbrinutoj deci. Organizacija se zvala Tennessee Children’s Home Society i do tog trenutka svoj deo posla s nalaženjem usvojitelja naplaćivala je od novih roditelja 7 dolara za usvajanje na području Tenesija.
Skroman iznos služio dobrotvornoj organizaciji kako bi mogla da funkcioniše. Ali, Džordžiji Tan to je bilo previše skromno. I zaista, preko noći su se stvari mnogo promenile. Odjednom je eksplodirao broj usvojene dece. Ali ne bilo kakve i bilo gde. Naknadno će se ispostaviti da je 80 odsto usvojene dece preko organizacije Džordžije Tan išlo usvojiteljima u Njujorku i Kaliforniji, u bogate delove Amerike. Pokazaće se i to da je njen biznis najbolje cvetao od 1940. do 1950. kada je prodala oko 3.000 dece, što bi značilo skoro jedno dnevno.
Prodavala je samo belu decu, a naročito dobru prođu na tržištu imali su mališani plave kose i plavih očiju. Ali, pitanje je koliko dugo bi se neko mogao baviti ovim poslom pre nego što ga uhvate? Pretpostavimo godinu, dve, maksimalno tri. Verovatno ih je krala onim porodicama koje su ionako imale mnogo dece pa je bila uverena da neće ni primetiti ako jedno nedostaje.
Osim toga, sirotinja nije imala ni mogućnosti ni novca da pokrene istragu za svojim nestalim mališanima.Ako bi prijava o nestanku i došla do policije, uticajni prijatelji Džordžije Tan pobrinuli bi se da se sve zataška. U tome joj je naročito pomagao tadašnji gradonačelnik Memfisa E. H. Kramp, izrazito moćan i uticajan čovek. Što je bilo najgore, policija bi joj čak ponekad pomagala u otmicama.
Tan nije samo pikirala siromašne porodice. Imala je dobar uvid i na decu koja bi se rađala u zatvorima ili mentalnim bolnicama, u nekim slučajevima sama nije bila sigurna da li su deca uopšte rođena u porodilištu. Bilo je bitno samo da su njeni "dobavljači" nabavili bebu, da je stvar zakonski osigurana, a porodiljama bi saopštavali da su im deca umrla.
Kad bi se dočepala deteta, prodavala bi ga dalje, a svoj biznis je čak i oglašavala u novinama. U ono vreme, imućniji bračni parovi iz Njujorka ili Los Anđelesa bili su spremni da plate velike svote samo kako bi mogli da usvoje dete. Tako bi, preračunato u današnje vrednosti, za jedno dete plaćali i po 70.000 dolara. Reč je bila, svakako, o ljudima koji su svoje roditeljstvo doživljavali tako što su hteli dete određene boje očiju i kose, a crnci, Azijati i Latinoamerikanci nisu dolazili u obzir.
I dok je Džordžija plivala u novcu, još uvek nije zarađivala onoliko koliko je zapravo mogla. Strašan je podatak da su deca u njenom Tennessee Children’s Home Society boravila u tako groznim uslovima da je tamo poumiralo čak 500 mališana. Razlog su bili glad, bolesti, zlostavljanje, hladnoća, a ponekad bi i sama Tan ubijala decu koju su zakopavali u neoznačene grobove.
Sve se konačno otkrilo kada je Gordon Brauning, inače politički neprijatelj njenog prijatelja Krampa, izabran za guvernera Tenesija. Vrlo brzo je povezao konce ove stravične priče i pokrenuo istragu. Tan je dobro znala da bez Krampa na vlasti može da se pozdravi s poslom i da će je otkriti svaka iole normalna istraga, koliko god bila površna.
Zasluženu kaznu ipak nije dočekala. Umrla je od raka materice samo dva dana nakon pokretanja istrage. Dva meseca kasnije, Tennessee Children’s Home Society je zatvoren.
Jedino što je iz svega toga izašlo na dobro jeste to što je Džordžija Tan popularizovala ideju o usvajanju dece, koliko god to činila na krajnje nehuman način.
Narednih decenija američka javnost svedočila je stotinama slučajeva u kojima su deca tražila svoje biološke porodice kojima ih je Džordžija otela, odnosno da su njihovi biološki braća i sestre ili biološki roditelji koji su bili živi, zdravi i uopšte nisu zanemarivali svoju decu, tragali za otetim mališaima.
Kurir.rs/Express.hr
Foto: Profimedia