Zaposleni ima pravo na pet dana plaćenog odsustva u toku kalendarske godine
BEOGRAD - I u Srbiji postoje propisi koji jasno ukazuju da potomci ne smeju da zanemare stare, ali ih mnogi ne poštuju.
Među braćom i sestrama često nastaju svađe kada roditelji postanu dementni ili nepokretni, a deca sumnjaju da je imovina već ostavljena bratu ili sestri, pa odbijaju da snose deo troškova za dom ili lečenje, pišu Novosti.
U izuzetno neprijatnom položaju nađu se advokati i pravnici kada roditelji ne urede situaciju oko porodičnog nasledstva, a zdravlje im oslabi i više nisu u stanju da odlučuju.
Ovakvu situaciju nekada dodatno komplikuje demencija roditelja kojeg treba smestiti u dom, a među decom vlada nepoverenje kome je ostavio imovinu.
Advokat Aleksandar Vučetić kaže da su deca obavezna prema zakonu da izdržavaju onemoćalog roditelja, da ga zdravstveno zbrinu, kao i da brinu o njemu do kraja života.
- Zakonska obaveza dece je da plaćaju dom za dementnog roditelja ili da ga uzmu u svoju kuću i brinu o njemu, jer u suprotnom potpadaju pod zakonske sankcije - kaže advokat Vučetić.
- Prema Porodičnom zakonu dete je obavezno da izdržava roditelje ukoliko su oni nesposobni za rad ili nemaju dovoljno sredstava da sami sebe izdržavaju. Dete će izdržavati roditelja srazmerno svojim mogućnostima i ukoliko bi ta obaveza predstavljala veliko opterećenje za dete, onda roditelji ne bi imali pravo na izdržavanje.
Zakonom o radu regulisano je i da zbog brige i nege članova uže porodice, zaposleni ima pravo na pet dana plaćenog odsustva u toku kalendarske godine. Međutim, koliko je poznato, do sada niko nije odgovarao zato što nije brinuo o roditeljima, a trebalo je zbog nepoštovanja odredaba ovog zakona.
Do nebrige dece prema roditeljima najčešće dolazi zbog nerešenih imovinskih pitanja. Naime, deca često sumnjaju da je roditelj već za života prepisao imovinu bratu ili sestri ili je, pak, napisao testament u kojem mu sve ostavlja.
Uprkos tome, braća ili sestre insistiraju da se briga o dementnom ili nepokretnom roditelju "podeli", iako znaju da zbog nasledstva moralno nemaju pravo na to.
- Ukoliko je roditelj već sve ostavio u obliku poklona jednom detetu, drugo ima pravo na nužni deo, odnosno na polovinu zakonskog dela - ističe Vučetić.
- Kada se neko dvoumi da li treba da preuzme brigu o roditelju, jer sumnja da je sve prepisano bratu ili sestri, situaciju može da razreši odlaskom u katastar i insistiranjem da dobije uvid u to ko je vlasnik njive, kuće ili stana. Katastar je obavezan da pruži informaciju, jer osoba koja je traži ima pravni interes.
Testament ne mora da se zavede u sudu, niti da se potpiše u prisustvu advokata. Roditelj je mogao da napiše testament svojeručno u društvu komšija ili prijatelja i biće važeći na sudu. Dete ne može da zna da li postoji testament i tek na ostavinskoj raspravi može da pokreće tužbe, da ga obara i traži nužni deo.
Ovo je najčistija situacija
Najčistija je situacija kada roditelj potpiše ugovor o doživotnom izdržavanju sa jednim detetom - ističe advokat. - Tada dete koje je lišeno nasledstva ne može ništa da traži. Da bi se to doznalo treba tražiti u sudu zavedeni dokument.
Zbog toga je najbolje da roditelja za života, dok su u punoj snazi, reše problem nasledstva i ko će o njima brinuti kada postanu nemoćni. Važna je i iskrenost među braćom i sestrama, ali to spada u domen morala.
(Kurir.rs/Večernje novosti)