GORNJI MILANOVAC - Projekat “Nomad Srbija - nedelja na selu” osmišljen je tako da deca iz grada upoznaju život na selu, prirodu i da im se pruži avantura sa malom dozom adrenalina.
Prema rečima Branislava Donića, ideja je potekla od same dece. “Odveli smo decu u okolinu Ivanjice i kada smo se vratili u Beograd oni su sa takvim oduševljenjem pričala o boravku na selu, da smo shvatili da je uprvo to što njima nedostaje”, kaže Donić.
On ističe da je u razgovoru sa beogradskim mališanima shvatio da ova deca zapravo imaju potrebu da borave na selu i tada je krenuo sa aktivnom potragom za seoskim domaćinstvima po Srbiji gde deca mogu da budu slobodna u prirodi.
“Tako smo se letos obreli u Koštunićima, gde su se deca imala priliku da se kupaju u reci, uče da pecaju, upoznaju lekovito bilje i uživaju u zdravoj hrani”, ističe Donić i dodaje, da su deca učila veštine preživljavanja, kako da se snalaze u prirodi, ali i da upoznaju i zapamte nazive okolnih sela, reka, planina.
Prema njegovim rečima, reakcije i dece i roditelja su fantastične, a posebno su bili oduševljeni obilaskom škole u Koštunićima koja trenutno broji šest đaka.
“Susret sa tom decom i druženje sa njima je bilo fantastično. Za njih je naročito bilo poučno druženje sa osmogodišnjim Jovanom koji je sa njima igrao fudbal, a odmah nakon toga otišao je da bere maline”, ističe Donić, koji kaže da je to gradskim mališanima bila lekcija o pravima i obavezama.
Deca se takođe upoznaju sa biljnim i životinjskim svetom, uče šta je jestivo a šta treba izbegavati, pa je tako nastala ideja da bi mogli da probaju pržene skakavce. “Svako dete ima mogućnost da ih proba, ali je to ipak stvar slobodnog izbora”, kroz osmeh priča Donić.
Za pripremu ovog specijaliteta zadužena je Duška Donić koja kaže da je spremanje skakavaca vrlo jednostavno.
“Prže se na vrelom ulju oko minut, dok ne dobiju zlatno - žutu boju i na samom kraju se posole, a ukus je najsličniji čipsu. Koriste se samo zeleni livadski skakavci koji su puni proteina”, priča Duška.
Ipak, ono što decu posebno oduševljava jeste domaća hrana, sir, kajmak, jaja, ali pre svega njih zanima da vide kako to sve nastaje.
“Pružamo im mogućnost da vide kako se pravi sir, odvedemo ih u štalu da vide da mleko daje krava, jer verovali ili ne ima dece koja to nisu znala”, ističe ona.
Ovaj projekat podrazumeva male grupe, do petnaestoro dece, sa njima su uvek dva vodiča, lekar a zanimljivo je da i oni aktivno učestvuju u svim predviđenim aktivnostima.
Mališani uglas kažu da im se osim boravka u prirodi, najviše dopala domaća hrana i mogućnost da spavaju u šatoru uz logorsku vatru, ali i da osete jutarnju rosu, da se bude uz kukurikanje petla i da uveče zaspe uz poj ćuka.
Dr Aleksandra Obradović tvrdi da deca bolje reaguju na promenu sredine nego odrasli, iako se većina njih prvi put susreće sa prirodom.
“Kada deca pođu na ovakav kamp, prvo što pitamo roditelje jeste da li njihovo dete boluje od neke hronične bolesti koje su postale uobičajene za decu iz gradske sredine, kao što su astma, dijabetes... Takva deca se vrlo brzo prilagode ovoj sredini, na vazduhu su non-stop, fizički su aktivna a to ponekad bude problem jer dobiju brzo upalu mišića. Ovde pojedu i jabuku koja ima neku mrlju na sebi, a uz put učimo ih da čuvaju prirodu”, kaže doktorka.
Ono što je od izuzetne važnosti jeste da imaju redovne obroke, nema grickanja između, a deca su oduševljena širinom prostora.
“Ono što brzo uočimo jeste strah od za njih nepoznatih stvari, kao što je strah da zgaze u travu, plaše se komaraca i osa. Upoznajući prirodu prvi put su se susreli sa novim mirisima kao što je miris štale i tek kad uđu i vide tele, shvate da je to mesto prelepo i brzo zaborave na taj miris”, ističe dr Obradović.
(Kurir.rs/RINA/Foto: RINA)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: