Nakon tačno godinu i po predsednik Tramp najurio je i Džona Boltona, svog savetnika za nacionalnu bezbednost. Kad je u nartu prošle godine na toj poziciji zamenio Herberta Rejmonda Mekmastera, svet je imao razloga za strah.
Verovalo se da će Tramp sa Boltonom zaoštriti američku spoljnu politiku i da je na pomolu, ako ne Treći svetski rat, a ono barem sukob većih razmera ili sa Severnom Korejom, ili u Avganistanu s Talibanima, ili na nekom trećem svetskom žarištu.
Mnogi su se prisetili Boltonovog govora s kraja 90-ih kad je sasvim neuvijeno rekao da međunarodni zakoni ne vaće za SAD: "Velika bi greška bila davati bilo kakvu važnost međunarodnom pravu zato što, čak i kad se čini da kratkoročne ide nama u prilog, svi oni koji misle da međunarodno pravo znači išta, su oni koji žele ograničiti moć Sjedinjenih Američkih Država".
Tim rečima je Bolton ujedno označio uspon neokonzervativaca tokom dva mandata Džordža Buša. Svima onima koji se sećaju katastrofalnih američkih ratova u Iraku i Afganistanu, jasno je da je Bolton gotovo neverovatno opasan bilo gde u spoljnoj politici, a kamoli kao njena okosnica. Boltonu se mora dati za pravo nekoliko stvari.
Prvo, ima vrhunsko obrazovanje i diplomirao je kao najbolji u generaciji na Jejlu. Proveo je jedno vreme zaposlen za najbolju advokatsku kompaniju u Vašingtonu. Nešto više od godinu dana radio je kao ambasador SAD-a u UN, a posebno se isticao radom po raznim institutima i analitičkim kompanijama fokusiranima na spoljnu politiku. Problem koji mu čak i okoreli konzervativci prebacuju je činjenica da se nije obrazovao niti je živeo igdje van SAD-a.
Osoba koja ima tako malo iskustva s drugima i drugačijima teško može razvijati diplomatske odnose.
Čak i onda kad uspe da ostavi utisak dojam, često je negativan. Na primer, iransko ministarstvo spoljnih poslova u nekoliko navrata ga je opisalo kao veoma grubog i "nediplomatskog". Proveo je nekoliko godina u američkoj diplomatiji i gotovo je šokantno što je sve uspeo da uradi kako bi uništio američki ugled u svetu.
Boltona predstavljaju i kao glavnog i odgovornog za propadanje jedne ženevske konferencije o biološkom naoružanju početkom milenijuma. Gotovo jednako kontroverzno je i sklapanje bilateralnih ugovora kojima se jamči da američkim vojnicima neće biti suđeno pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Brojne glasine o njemu su se pojavile i nakon njegovog odlaska iz američke diplomatije. Najgora je da je namjerno skrivao informacije koje mu se nisu sviđale od Kolinu Pauelu i Kondolizi Rajs. Nije ni čudno da se čitavu decenijunije ni primakao američkoj diplomaciji, a čak i kod Trampa, izdržaio je samo jedno leto. Ali, već dan nakon njegovog odlaska CNN se pita što se može očekivati ubuduće?
Kao i svi u Trampovom disfunkcionalnom timu za spolnu politiku i on je bio dobrodošao jer je spretno čitao instinkte svog šefa čekajući svojih pet minuta slave. Jedino se u bizarnoj Trampovoj orbiti moglo naći mesta za nekog koga zovu agresivnim jastrebom. A sad kad njega više nema Tramp će možda imati više slobode da se oslanja na svoje instinkte koji se uglavnom zasnivaju na velikim obećanjima i vrlo malo delovanja. Američka diplomatija verojatno još više ličiti na rijaliti. Biće još impulsivnija, još manje strateška i još više usmerena na kreiranje ikoničkih trenutaka poput onog kad je s Kim Džong-unom prošetao Severnom Korejom.
Trampa bi, kako pokazuju ankete, u ovom trenutku podržalo tek 36 odsto ispitanika, a njih 39 dosto misli da je na skliskom terenu. Američki predsednik mora smisliti nešto jako mudro da bi popravio svoj imidž. Otpuštanje Boltona jedan je korak prema tom cilju, ali ne treba sumnjati da će Bolton, zahvaljujući svojim vezama s medijima, sigurno imati potrebu da govori o svom boravku u Beloj kući.
Kurir.rs/Express.hr
Foto: AP