DODELJENE IG NOBELOVE NAGRADE: Naučnici utvrdili zašto je izmet vombata kockast, koja novčanica prenosi najviše bakterija, a onda uspeli da naprave mašinu za menjanje pelena...

Asošijejted Pres

Aviončići od papira... Publika se zabavljalafoto: Asošijejted Pres

BOSTON - Da li ste znali da su rumunski levi novčanica koja prenosi ubedljivo najviše mikroba od svih drugih svetskih banknota?

Verovali ili ne, upravo ovo naučno istraživanje je dobilo nagradu iz oblasti ekonomije na 29. dodeli Ig Nobelovih nagrada.

U pitanju je parodija na Nobelove nagrade koje dodeljuje Švedska kraljevska akademija nauka. Tradicionalno Ig Nobelove nagrade se dodeljuju od 1991. na Harvardu, jednom od najprestižnijih univerziteta na svetu. Dodeljuju se u deset kategorija i njihov cilj je da prvo nasmeju ljude, a posle da ih nateraju da razmisle o dobitniku i njegovom istraživanju. Dodelu nagrada prate predavanja, koja se održavaju cele nedelje.

Naučnici koji su kandidati za ova priznanja u dva navrata objašnjavaju svoj rad - prvi put imaju 24 sekunde za nastup, a drugi put rad moraju da opišu u samo sedam reči. Pobednici za govor kojim se zahvaljuju imaju rok od 60 sekundi kako ne bi previše okupirali binu. U duhu humora i dinamike je i glavna nagrada za pobednike po kategorijama - 100 triliona zimbabveanskih dolara. U pitanju je novčanica koja je bila u opticaju u ovoj afričkoj zemlji do 2009, kad ju je inflacija "pojela", a čija je vrednost danas, uprkos tome što ima čak 15 nula, svega 40 američkih centi.

Kurir vam predstavlja ovogodišnje dobitnike Ig Nobelovih nagrada po kategorijama:

Printskrin

Vombat, torbar poreklom iz Australijefoto: Printskrin

NAGRADA ZA FIZIKU

Rad: Zbog čega je kockast izmet vombata (torbar poreklom iz Australije).
Dobitnici: Tim naučnika iz SAD, Tajvana, Australije, Novog Zelanda, Švedske i V. Britanije.
Obrazloženje: Vombati su jedine životinje na planeti čiji je izmet u obliku kocke. Naučnici su posmatrajući nekoliko ovih životinja utvrdili da su razlog tome oblik i fleksibilnost njihovih unutrašnjih organa, u kombinaciji sa suvom klimom u kojoj žive.

NAGRADA ZA ANATOMIJU

Rad: Dokazivanje asimetrije u temperaturi testisa kod muškaraca (studija na poštarima).
Dobitnici: Rože Mjese i Buras Banžudifa iz Francuske.
Obrazloženje: Merenje temperature obučenih i potpuno golih poštara je utvrdilo da zaista postoji razlika u temperaturi njihovih testisa. Utvrđeno je da je levi testis topliji i da se kod većine muškaraca nalazi niže od desnog.

NAGRADA ZA MEDICINU

Rad: Dokazano da pica može da zaštiti od bolesti i smrti ako je napravljena i pojedena u Italiji.
Dobitnici: Tim naučnika iz Italije i Holandije.
Obrazloženje: Istraživanje u ovoj oblasti traje još od 2003. godine. Tim naučnika je utvrdio da pica zaista može da spreči bolest i smrt ukoliko je proizvedena u Italiji, a da je razlog za to kvalitet namirnica, odnosno mediteranska ishrana, koja dokazano produžava život.

NAGRADA ZA OBRAZOVANJE U MEDICINI

Rad: Dokazano da hirurzi trenirani pomoću metoda za dresuru pasa daju bolje rezultate od "običnih".
Dobitnici: Karen Prajor i Tereza Mekeon (SAD).
Obrazloženje: Studenti koji su tokom obuke trenirani pomoću kliker metode (zvučna ili svetlosna), koja se uglavnom koristi za dresuru pasa, sporije su učili svoje zadatke, ali su bili precizniji, što je od suštinske važnosti u hirurgiji.

NAGRADA ZA BIOLOGIJU

Rad: Dokazano da se mrtve namagnetisane bubašvabe ponašaju drugačije od živih namagnetisanih bubašvaba.
Dobitnici: Ekipa naučnika iz Kine, Austrije i Poljske.
Obrazloženje: Bubašvabe i drugi insekti mogu da otkriju magnetna polja i da se namagnetišu. Žive bubašvabe mogu mnogo brže da se razmagnetišu nego mrtve, što može da pomogne u razvoju raznih bioloških senzora koji će se primenjivati na ljudima.

NAGRADA ZA HEMIJU

Rad: Utvrđivanje koliko pljuvačke proizvede prosečno dete staro pet godina (pola litre).
Dobitnici: Petočlani tim naučnika iz Japana.
Obrazloženje: Tokom studije je ispitivan uticaj raznih namirnica (pirinač, kobasica, jabuka, krompir pire, keks), koje bi dete sažvakalo i pljunulo, a ne progutalo. Merenjem razlike u težini zaključeno je da dete u proseku proizvede pola litre pljuvačke dnevno.

NAGRADA ZA INŽENJERING

Rad: Uspešno napravljena mašina za menjanje pelena.
Dobitnik: Iman Farahbakš iz Irana.
Obrazloženje: Kad se beba pravilno postavi, nije potreban nikakav kontakt s njom ili pelenom. Mašina radi po principu mašine za veš. Pelena se zameni bez kontakta s bebom i potroši se manje vode. Patent je zaštićen u SAD.

NAGRADA ZA EKONOMIJU

Bolje koristitekartice... Rumunski levifoto: Printscreen

Rad: Utvrđeno koja je svetska novčanica najpogodnija za prenos mikroba.
Dobitnik: Tim naučnika iz Turske, Holandije i Nemačke.
Obrazloženje: Bakterijama stafilokokom i ešerihijom zaraženi su američki dolar, evro, hrvatska kuna, rumunski lev, indijski rupi... Utvrđeno je da bakterije najbolje prenosi rumunski lev jer je baziran na polimeru. U Rumuniji bolje koristite karticu.

Asošijejted Pres

Dobitnici nagrade za mir... Sa sobom su nosili pomagala za češanjefoto: Asošijejted Pres

NAGRADA ZA MIR

Rad: Studija o utvrđivanju koliko zadovoljstva stvara češanje.
Dobitnik: Tim naučnika iz V. Britanije, Saudijske Arabije, Singapura i SAD.
Obrazloženje: Naučnici su koristili tropsku mahunarku baršunasti pasulj (Mucuna pruriens), kojom su izazivali svrab na ruci, zglobu, leđima i ispod pazuha. Svrab je bio jači na leđima i na zglobu i zbog toga je zadovoljstvo češanja bilo veće. Da, češanje privremeno smanjuje svrab.

NAGRADA ZA FILOZOFIJU

Rad: Otkriće da držanje olovke u ustima osobu ne čini srećnijom.
Dobitnik: Fric Strak iz Nemačke.
Obrazloženje: Strak je u studiji iz 1988. utvrdio da se osoba koja drži olovku u ustima osmehuje i da je zbog toga srećnija, ali se u najnovijem istraživanju ispostavilo da, uprkos osmehu, ne znači da je ta osoba srećnija od one bez olovke u ustima.

TAGOVI