Tradicija: Priprema voća i povrća za zimu stari je običaj u našem narodu, ali i odličan način da se vitamini i minerali sačuvaju za predstojeće hladne mesece
Garancija zdravog voća i povrća, kažu nutricionisti, nije samo u njegovom organskom uzgoju nego i u načinu pripreme.
Nažalost, klasična zimnica na koju smo navikli ne može se nazvati preterano zdravom. Obično je prepuna šećera, sirćeta, soli, često konzervansa, a da ne govorimo i o neretko predugoj termičkoj obradi, koja uništava većinu vitamina i ostalih vrednih sastojaka. Takva zimnica se ne razlikuje mnogo od sličnih industrijskih proizvoda. Uglavnom, preovladava mišljenje da slana zimnica mora da sadrži mnogo sirćeta i soli, a slatka dosta šećera kako bi se očuvala. Nutricionisti kažu da to ipak ne mora da bude tako.
Pravila kojih se treba pridržavati
Najvažnije je pridržavati sledećeg: svi sastojci treba da budu zdravi, voće i povrće kvalitetno, a pribor besprekorno čist, pa nam neće biti potrebni konzervansi. Povrće poput krastavca mora da bude sveže i hrskavo, a voće zrelo s dosta prirodnog šećera, pektina i puno arome.
Nakon što ga temeljno očistite i operete, pripremite čistu ambalažu, što se posebno odnosi na flaše i tegle i njihove čepove i poklopce, koje obavezno treba dobro oprati deterdžentom, sterilisati u prokuvanoj vodi ili u rerni, dakle, na kraju treba da budu čiste i potpuno suve.
Pripremljeno voće ili povrće (zimnicu) treba staviti u njih i sve to čvrsto zatvoriti poklopcima. Potom ih staviti u rernu, sve zajedno pasterizovati i postepeno, do sledećeg dana hladiti, pa ostaviti u podrum ili špajz.
Bogatstvo vitamina i minerala
Najpoznatije je prirodno kiseljenje sezonskog povrća, koje se praktikuje već hiljadama godina. Ono nastaje prirodnom fermentacijom pomoću korisnih bakterija koje ujedno povoljno probiotički deluju na zdravlje. Osim njih, važan je i sadržaj mlečne kiseline i prehrambenih vlakana, a u takvom povrću sačuvani su vitamini A, C, D, E i K, kao i antioksidansi.
Fermentisano povrće ima naročito povoljan učinak na probavni sistem, ali i ceo organizam. Tako se kisele razne vrste povrća (kupus, krastavac, cvekla, brokoli, karfiol, luk, šargarepa, boranija...). Kiselimo ih same ili kao mešane salate (turšije). Možemo upotrebiti samo vodu i morsku so (otprilike 30 g soli na litar vode) tako što vodu i so prokuvate, ohladite i prelijete preko povrća koje ste stavili u tegle ili određenu ambalažu. Fermentacija obično traje nekoliko dana, a potom povrće treba staviti u čiste tegle ili ga odmah konzumirati.
Ako koristite sirće,jabukovo je najbolje
Ako pripremate slanu zimnicu sa sirćetom, uvek je najbolje upotrebiti domaće - jabukovo. To je mnogo zdravija varijante koje će zimnici dati posebnu aromu. Začine i so dodajte prema ukusu (ili još bolje, po količini naznačenoj u receptu).
Ne preterujte sa šećerom
Umesto kuvanja voća sa šećerom kako bi se zgusnulo, možete staviti mnogo manje ili čak nimalo ovog zaslađivača, jer mnoge vrste voća sadrže dovoljno prirodnog šećera, a ukus gotovog proizvoda biće autentičniji. Ako ipak volite jako slatko (što vam zbog zdravlja nikako ne preporučujemo), dodajte zdrave zaslađivače poput meda, stevije, agavinog sirupa...
Kuvanje voća
Bilo da je pripremljena od jedne bilo od više vrsta voća, kuvana zimnica (džemovi, slatko, kompoti) može se dodatno oplemeniti omiljenim začinima kao što su anis, cimet, karanfilić, limun, pomorandža, vanila...
Povremeno proveravajte stanje
Pripremljenu zimnicu važno je redovno proveravati kako biste na vreme uočili eventualne znakove kvarenja.
Kurir.rs/ Foto: Shutterstock