Prema podacima Uprave za biomedicinu i Ministarstva zdravlja, od početka godine 1.251 uzorak matičnih ćelija iz pupčanika ostavili su naši roditelji u nekoj od privatnih banaka koje imaju licencu za rad u Srbiji. Dragana Vujić, načelnica Odeljenja za transplantaciju koštane srži u Institutu za majku i dete, obrazlađe zašto je važno da se u Srbiji otvori porodična banka matičnih ćelija.
Među njima je i 66 uzoraka koje su roditelji poverili kompaniji "Kriosejv". Ta kompanija je na našim prostorima poslovala od 2007.godine, i kod njih su naši roditelji ostavili na čuvanje 12.864 uzorka - odnosno toliko je ugovora sklopljeno. "Kriosejv" izgubio je dozvolu za rad, i u Srbiji je sa njima prekinuta saradnja prema odluci nadležnog Ministarstva.
Dragana Vujić, načelnica Odeljenja za transplantaciju koštane srži u Institutu za majku i dete rekla je da sve ono što je ostavljeno u privatnim bankama verovatnoća da bude iskorišćeno je jedan naprema 2,5 hiljade, to je 0,04 odsto.
Prema njenim rečima, kada neko oboli od leukemije on mora da dobije ćelije druge osobe, kada nekome radite transplantaciju zbog toga što ima urođenu bolest mora da dobije ćelije druge osobe.
Kaže da ono što je medicinski opravdano je formiranje javnih porodčnih banaka i to je projekat koji Institut vodi od 2008. godine, a 2013. je počela gradnja porodične banke.
- Očekujemo da bi u narednih šest-sedam meseci sve građevinski bilo završeno, jedan deo opreme je vrć nabljen, u toku je nabavka jednog dela opreme i malo će biti potrebno da se nabavi tokom iduće godine da bi banku stavili u funckciju, kaže ona.
- Samo 25 odsto osoba kojima treba uraditi transplantaciju, a definisano je koji su to razlozi kada radimo transplantaciju - kada neko ima neki oblik leukemije, slabost koštane srži, neki oblik urođene malokrvnosti, urođenu slabost imunog sistema, neke urođene bolseti kao bolesti taloženja - to je medicinski opravdano uraditi transplantavciju matičnim ćelijam, jasna je doktorka.
Vujićeva ističe da samo 25 odsto bolesnika u najboljem slučaju ima šansu da ima podudarnog davaoca u porodici i to je naoptimalnije.
Postoji međunarodni registar davalaca kosne srži gde se za 50 do 60 odsto pacijenata može naći odgovarajući davalac.
- Postoje javne banke krvi pupčanika gde možemo naći u određenom procentu davaoce i na sreću kod 99 odsto dece imamo srodnog delimično podudarnbog davaoca, a to je jedan od roditelja, rekla je profesorka Vujić.
Kaže da je 2009. godine Institut je dobio saglasnost Ministarstva zdravnja da formira porodičnu banku krvi pipčanika i ima preko 80 zamrznutih uzoraka.
- Roditelji dece koji su potencijalni davaoci za transplantaciju kosne srži su visoko motivisani da prilikom rađanja sledećeg deteta bude prikupljena krv pupčanika iz ostatka pipćane vrpce i posteljice dopremljena na Institut, obrađena, zamrznuta i da se čuva kod nas, rekla je Vujićeva.
Podseća da je 2017. izvršena transplantacija devojčici sa jednim oblikom urođene malokrvnosti korišćenjem uzorka koji je bio uskladišten u porodičnoj banci.
(Kurir.rs/RTS)