Roditelji su najodgovorniji kada se sublimira slučaj vršnjačkog nasilja, bilo da je reč o onima koji su vaspitavali nasilnika, žrtvu ili posmatrača. Dr Vlajko Panović, specijalista medicinske psihologije, samo za Kurir otkriva šta posle načinjene štete roditelji treba da preduzmu.
Srpski roditelji ovih dana moraju da se suoče sa odgovornošću koju nose jer su "iz kuće iznedrili" nasilnika, posmatrača ili žrtvu. Ovo poslednje je najosetljivija kategorija.
- Biti žrtva bilo kakvog nasilja je dovoljno traumatično samo po sebi. Vršnjačko nasilje se ne izdvaja iz globalnog nasilja, ako se govori o tome kako pomoći oštećenoj strani, psihološki princip je isti, kaže prof. dr Vlajko Panović.
Naglašava da roditelji odigravaju krucijalnu ulogu u zaceljivanju rana psihološke prirode.
- Roditelji žrtve vršnjačkog nasilja nikako ne smeju da teše žrtvu, pogotovo ne rečima "vratićemo mu/joj/im sve" iz više razloga, a prvenstveni je šteta koju u tom trenutku oni nanose svom detetu, jasan je dr Panović.
Kaže da prvo što bi trebalo da uradite ako ste u ulozi roditelja traumatizovanog deteta je da ga prigrlite. I da ćutite! Da mu dopustite da oseti zaštitu, podršku i razumevanje.
- Dok vi ćutite, motivišite dete da ono što više priča. Naročito je važno da vam da odgovor na pitanje da li misli da je agresivnost "drugara" prema njemu namerna. Važno je odgonetnuti da li dete sebe vidi kao okidač za nasilje. Ukoliko je tako, roditelji su dužni da potraže stručnu pomoć za napaćeno dete, izričit je dr Panović.
Dodaje da svaki roditelj žrtve vršnjačkog nasilja mora da bude pribran toliko, bez obzira na to što neminovno oseća ogromnu količinu besa, da ni u kom slučaju ne potencira osvetu.
Na institucijama je da obavljaju svoj posao i to je jedini dodir koji traumatizovano dete treba da ima sa istragom.
- Roditelji i staratelji treba upravo da se postaraju da ne kopaju dublje od onoga što prija žrtvi, niti da dozvole okolini da ih dalje povređuje, kaže prof dr Vlajko Panović.
Dete koje je pretrpelo traumu, kao i svaka druga oštećena strana, mora da se izventilira. Prisutnost i zagrlja su prva pomoć, a sloboda ispoljavanja emocija sledeći korak kojeg treba da se drže roditelji, kako bi se zajednički prevazišla dramatična situacija.
(Kurir.rs, Jelena Bojić Obradović)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: