KO JE ZASLUŽAN ZA UTEMELJIVANJE I RAZVOJ NACIONALNE TEORIJE POLITIKE: Izvucimo ih iz zaborava
Ljudi ih slabo poznaju. Za utehu, naša istorijska nauka uglavnom se odužila velikanima 18. i 19. veka
Ako želimo da razumemo promene u društvu, ono što danas nazivamo tranzicijom, odnosom nacionalne države i sveta, demokratizacijom, treba da znamo ne samo kako su nastali ti reformski procesi, već i u kojoj meri je srpski narod učestvovao u njima.
Nisu neophodna istraživanja javnog mnjenja da bi se potvrdilo kako građani Srbije cene solidarnost, pravdu, dostojanstvo ljudskog života i rada.
Moderne, novovekovne političke ideje u Srba, bez obzira na koncept, takođe su podrazumevale mnoge od ovih pretpostavki. Jesu zakasnele u odnosu na zapadnoevropske, ali su i poranile u odnosu na druge balkanske narode. To nam se i svetilo. Dovoljan razlog da i tada i sada, i ovde i šire, budu interpretirane u dnevnopolitičke svrhe.
Šta nas je kočilo?
- Viševekovna pokornost od Turaka, graničarsko-vazalni status u Austrougarskoj, stalne seobe i raseljenost po prostorima jugoistočne, centralne i istočne Evrope, težak ekonomski položaj i nerazvijena kultura uzrokovali su sporo sazrevanje svesti o potrebi potvrđivanja sopstvene političke posebnosti.
Otkud izraz novovekovni?
- Premda je duhovno začet mnogo ranije, period materijalno počinje sredinom 18. veka ne samo zbog zaostajanja u razvoju srpske kulture, već i zbog svojevrsnog praznog hoda u istoriji političkih ideja kod Srba koji su nekoliko vekova vodili bitku za goli život. Zamah reformatorskih ideja kod nas je vidan tek posle produženog srednjeg veka.
U vašoj knjizi „Novovekovne političke ideje u Srba“, korpus predstavnika određenog političkog koncepta je iznenađujući.
- I pored svih želja i napora, nemoguće je u jednom delu obuhvatiti sve zaslužne za utemeljenje i razvoj nacionalne teorije politike. Medaljonski sam naznačio uporišne tačke političkog promišljanja pojedinaca najvažnijih društvenih i nacionalnih problema u 18. i 19. veku. A duhovno zadremalu srpsku naciju budili su ne samo Dositej Obradović ili Ilija Garašanin, već i Lukijan Mušicki, Gavril Stefanović Venclović, Toma Vučić Perišić, Konstantin Nikolajević, Atanasije Nikolić, Vladimir Jovanović...
...sve do Nikole Pašića.
- Više nego poluvekovno trajanje Pašića utisnulo je pečat raznovrsnih ideoloških uticaja u različitim vremenskim periodima i neretko burnim društveno-političkim okolnostima na njegovo shvatanje države. Ali nije otklonilo i zamrsilo neke mislene niti koje to shvatanje čine i doktrinarnim i prepoznatljivo Pašićevim.
Kako treba da posmatramo čuvenog Baju?
- Prvo kao opozicionara, potom kao državnika i proširitelja Srbije, pa kroz njegove političke aktivosti u procesu stvaranja jugoslovenske državne zajednice. Njegovo delovanje još nije u potpunosti istraženo.
Može li se ipak reći da je bio „dobar momak“?
- Zavisi od vremena kada je delovao. Ako je Pašić i koristio državu, nesporno je i ona koristila njega. Grešio je i on prema njoj i ona prema njemu. Kada bi se to moglo izraziti obligatorno - njihovi računi, računi državnika i države, potpuno su izmireni. Inače, država čije mu stvaranje pripisujemo kao nesumnjiv plod njegovih ideja, nije bila nimalo savršena, a time je zauvek ostala nedovršena materijalizacija jednog velikog sna i mnogo malih i velikih zabluda i obmana. Stoga se i Pašićevo ime ne može vezati samo za jednu varijantu nedovršene države.
Kurir.rs/ Branka Mitrović Foto: Kurir