Nedavno reagovanje ruskog Ministarstva spoljnih poslova na izjavu ambasadora SAD u Srbiji o odličnim srpsko-američkim odnosima ukazuje da Moskva neće prepustiti poslednje ostatke uticaja na Balkanu bez borbe, što će nesumnjivo biti viđeno kao preteći tamni oblak nad lokalnim akterima u regionu, ocenjuje Jovan Kovačić u autorskom tekstu za Nju Jurop (New Europe).
U tekstu pod naslovom "Tamni oblaci nad Srbijom, SAD i Rusija se bore za uticaj", Kovačić konstatuje da je ambasador Kajl Skot u intervjuu za jedan srpski dnevni list kazao da je "konačno vreme da se krene napred i poboljšaju naši odnosi, a imamo veoma dobre osnove da to učinimo. Mi delimo istu viziju da Srbija treba da postane zaslužan član EU".
Moskvi nije odgovarala konstatacija ambasadora Kajla Skota da su aktuelni odnosi SAD i Srbije odlični, pa je oštro reagovala portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavom da se "SAD najpre moraju izviniti za bombardovanje Jugoslavije 1999, platiti odštetu porodicama ubijenih i ranjenih u napadima, pa tek onda tražiti od drugih da gledaju u budućnost".
Reči Zaharove predstavljaju čudno odstupanje od standardne diplomatske prakse pošto ministarstva spoljnih poslova obično ne komentarišu izjave ambasadora rivalskih sila i to date u trećoj zemlji, pri čemu se njihova vlastita zemlja ne pominje, navodi Kovačić.
Jasna i glasna poruka je da Moskva pažljivo prati jačanje odnosa Vašingtona i Beograda, kao i da neće blagonaklono gledati na sve veće približavanje Bele kuće i srpske Vlade, navodi autor teksta.
Do pre nekoliko godina u Vašingtonu je postojalo čvrsto verovanje da je pitanje Kosova već rešeno i da će Zapadni Balkan ići putem članstva u EU. Tokom tog perioda, Moskva je učinila napor bez presedana u istoriji srpsko-ruskih odnosa da pridobije srca i umove, pri čemu je Kremlj u tome ostvario alarmantan uspeh kod srpske populacije, mahom zbog toga što u tim nastojanjima nije imao konkurenciju treće strane.
Ruska podrška Srbiji u Savetu bezbednosti UN, koja je uključivala blokiranje članstva Kosova u UN, dala je Moskvi znatan uticaj u Beogradu.
Istovremeno, srpska diplomatija je krenula u akciju i izdejstvovala da 15 zemalja povuče ili poništi svoje priznavanje Kosova.
Kada je Rusija u Beogradu otvorila i dva medijska punkta - Raša Tudej i Sputnjik, a pošto je Donald Tramp izabran za predsednika, Amerika se konačno probudila u vezi aktuelne realnosti na Zapadnom Balkanu, navodi se u tekstu.
Vašington sada kaže da će prihvatiti bilo kakav sporazum koji Beograd i Priština mogu da postignu.
Tramp je u tom smislu imenovao balkanskog veterana, Metjua Palmera, za specijalnog izaslanika u nemirnom regionu kako bi ojačao posustale pregovore srpske i kosovske strane koji su zamrznuti nakon što je Pristina uvela takse od 100 odsto na svu robu iz Srbije, značajno kršeći sporazum CEFTA.
Srbija je sa entuzijazmom pozdravila promenu raspoloženja SAD i njihovo obnovljeno učešće u mirovnom procesu, koje uključuje ideju o održavanju međunarodne konferencije o Kosovu uz učešće SAD, EU, Rusije, Kine i Turske, a sve to smanjuje uticaj Moskve nad Beogradom, koji konzistentno ponavlja opredeljenost da postane član EU.
Beograd je do sada odbijao da se priključi clanicama EU i da uvede ekonomske sankcije Rusiji zbog ilegalne aneksije Krima, ali jasno ističe i da je svestan da članstvo u Uniji znači da mora da uskladi spoljnu politiku sa onom iz Brisela.
Dobre vesti za Moskvu nisu ni to što se srpska zastava zavijorila iznad Bele kuće u znak 100. godišnjice od uspostavljanja diplomatskih odnosa i u počast hrabrosti srpskih vojnika u 1. svetskom ratu, kao ni bilateralna komemoracija 75. godišnjice od operacije Halijard.
To su utoliko lošije vesti, jer je Moskva već pretrpela poraze od Zapada i u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, a reči Zaharove ukazuju da Moskva neće prepustiti poslednje ostatke uticaja na Balkanu bez borbe, što će nesumnjivo biti viđeno kao preteći tamni oblak nad lokalnim akterima u regionu, navodi se u tekstu.
(Kurir.rs/Tanjug)