LONDON - Odluka o izlasku Velike Britanije iz EU ugrozila je politčku stabilnost te zemlje, a kako stvari stoje, stranu bi u krajnjem slučaju morala da izabere i kraljica Elizabeta II, iako ona to nastoji da izbegne.
Kada je premijer Boris Džonson od nje zatražio da odobri suspenziju parlamenta, ona je to učinila, a da nije dovela u pitanje mišljenje premijera.
Ipak, ako se ispostavi da kraljici nije dato detaljno objašnjenje suspenzije, sud bi mogao da presudi da je ona dovedena u zabludu.
Najgori scenario za kraljicu Elizabetu bi svakako bio onaj po kojem bi ona sama morala da donese političku odluku, navodi CNN.
Određene korake ove nedelje moraće da preduzme Vrhovni sud. Kako će se stvari odvijati u Vrhovnom sudu, zavisi od toga koliko je premijer Boris Džonson uspeo u nameri da pridobije kraljicu.
Boris Džonson sa britanskom kraljicom Elizabetom II
Džonson je izjavio da je suspenzija bila neophodna kako bi parlament dobio priliku za novi početak, a političke partije potrebno vreme za održavanje godišnjih konferencija. Ipak, najviši sud Škotske ne misli tako, te je prošle nedelje rečeno da je cilj suspenzije parlamenta bilo smanjenje raspoloživog vremena za raspravu o opcijama koje se odnose na Bregzit.
Kada je aktuelni premijer upitan da li je lagao kraljicu, kratko je odgovorio: "Apsolutno ne."
"Kao što rekoh, Viši sud u Engleskoj se usaglasio sa našim stavovima", rekao je Džonson pozivajući se na presudu koje su u posebnom slučaju donele sudije u Londonu.
Stvari, čini se, stoje drugačije jer je engleski sud ostao pri stavu da nema moć da odlučuje o ovom slučaju, koji je potom dospeo u nadležnost Vrhovnog suda.
Jedanest sudija će o ovom pitanju odluku doneti ove nedelje, a njihova presuda će biti obavezujuća.
Pred istoričarima je sada težak zadatak budući da treba pronaći slučaj premijera koji je bio proglašen krivim zbog dovođenja monarha u zabludu, navodi CNN.
"Vlada se mora pridržavati zakona. Ako je premijer prekršio zakon, onda će biti procesuiran i izveden pred sud kao i bilo koji drugi građanin ove zemlje", rekao je Vernon Bogdanor, profesor sa Kings koledža u Londonu i autor knjige koja se bavila pitanjem Bregzita u kontekstu britanskog ustava.
Vrhovni sud Velike Britanije
Eventualna odluka protiv vlade mogla bi da dovede Džonsona u nezgodnu poziciju jer bi on u tom slučaju morao da se vrati kraljici i zatraži od nje da povuče njegov prethodni savet koji se odnosio na suspenziju. To, međutim, ne umanjuje činjenicu da bi sramota za premijera značila sramotu i za samog monarha.
Kraljica čini sve što može kako ne bi napuštala okvire ceremonijalnih dužnosti i, za razliku od kolega u drugim monarhijama, poput Danske ili Belgije, ona sebe ne vidi kao medijatora između sukobljenih političkih partija.
Britanska vladarka zadržava svoju političku nezavisnost uz pomoć davno ustanovljene konvencije koja predviđa da monarh reaguje samo po savetu premijera.
Kurir.rs/Tanjug