DRAGANA MARKOVIĆ, DIREKTORKA PORESKE UPRAVE ZA KURIR: Za pet godina povećana naplata poreza za trećinu! Nikome, pa ni estradi, ne gledamo kroz prste
Neplatiše se najčešće otkrivaju u prometu akciznih proizvoda i sekundarnih sirovina, građevinarstvu, izdavanju sala za organizovanje proslava i u trgovini preko interneta. Danas veliki broj poreskih obveznika svoje obaveze izmiruje na vreme, čime se izbegava primena mera redovne i prinudne naplate
Direktorka Poreske uprave Srbije Dragana Marković u intervjuu za Kurir otkriva kako je ova državna institucija u poslednjih nekoliko godina izrasla u daleko efikasniju administraciju, pa se danas može pohvaliti da je u periodu od 2014. do 2019. godine naplatila čak 36,7 odsto više javnih prihoda za koje je zadužena.
Ona govori i o velikoj transformaciji Poreske uprave i objašnjava dokle se stiglo u ostvarenju zacrtane vizije za budućnost, a to je elektronsko poslovanje, okrenutost potrebama poreskih obveznika, pružanje najkvalitetnije usluge i zagarantovano poštovanja propisa zasnovano na proceni mogućeg rizika. Jedan od najvažnijih koraka ka modernizaciji bilo je donošenje Akcionog plana transformacije Poreske uprave od 2018. do 2023. godine.
- Poreska uprava Republike Srbije započela je 2015. sveobuhvatan proces reformi koji podrazumeva niz institucionalnih, organizacionih i tehnoloških promena. Transformacija Poreske uprave i njeni ciljevi bazirani su na potrebi za uspostavljanjem savremene i efikasne administracije, stvaranjem prostora za lakše i pravednije uslove poslovanja poreskih obveznika, kao i boljom komunikacijom obveznika s Poreskom upravom. Pomenutim Akcionim planom Poreska uprava se praktično fokusira na osnovne poreske delatnosti i prvu fazu konsolidacije organizacionih jedinica.
Šta ste dosad konkretno promenili i unapredili?
- Od sprovedenih mera najvažnije su da su sve poreske prijave prevedene u elektronski oblik, procesi administriranja poreza znatno su unapređeni uvođenjem novih tehnologija i razvojem elektronskih sistema za podnošenje poreskih prijava i plaćanje poreza u Srbiji, a formiran je i novi sektor za pružanje usluga poreskim obveznicima. Poreska uprava je otvorila posebne šaltere, vizuelno prepoznatljive u okviru filijala pod nazivom „vaš poreznik“, na kojima poreski obveznici u neposrednoj komunikaciji s poreskim službenicima dobijaju sve tražene informacije, kao i brošure i flajere, a sve u cilju rešavanja aktuelnog problema poreskog obveznika i dobrovoljnog izmirenja poreskih obaveza.
Drastično ste smanjili broj filijala. Koji su razlozi za to?
- Smanjen je broj organizacionih jedinica najpre sa 178 na 78, a zatim je od 1. jula 2019. počela da funkcioniše nova poslovna mreža koja podrazumeva 37 filijala. Odvojene su sporedne od osnovnih aktivnosti. Redukcija broja filijala je posledica znatnog jačanja elektronske komunikacije i poslovanja, prvenstveno putem korišćenja portala E-porezi, koji faktički predstavlja najveću filijalu uprave, kao i posledica smanjenja potrebe dolaska poreskih obveznika u organizacione jedinice uprave. Ono što postižemo koncentracijom rada i konsolidacijom osnovnih funkcija su zapravo jačanje jednoobraznog postupanja inspekcijskih organa uprave, efikasnija naplata budžetskih prihoda, racionalizacija troškova poslovanja i efikasnija kontrola poreskih obveznika. Namera nam je i bila da reorganizacijom Poreske uprave stvorimo novi funkcionalni sistem i novu organizacionu strukturu u kojoj će svaki zaposleni imati svoje mesto koje će zavisiti od promena koje sprovodimo, ali i od kompetencija, stručnosti, znanja i svakodnevnog zalaganja. Mi smo u novu organizacionu strukturu zapravo ušli bez ijednog otpuštenog radnika i ovu činjenicu su uvažili kako zaposleni u Poreskoj upravi tako i reprezentativni sindikat Poreske uprave. Važno je istaći da naplata javnih prihoda za koje je zadužena Poreska uprava ne samo da nije ugrožena već je i povećana.
Kako ste to uspeli i kakve su sada brojke?
- Poreska uprava je od 2014. do 2019. naplatila 36,7 odsto više javnih prihoda za koje je zadužena. U pomenutom periodu, Poreska uprava je imala izuzetno proaktivnu ulogu koja podrazumeva stalni monitoring nad svim poreskim obveznicima i brzu reakciju u slučaju nastanka duga po osnovu javnih prihoda. Danas veliki broj poreskih obveznika svoje obaveze izmiruje na vreme, čime se izbegava primena mera redovne i prinudne naplate.
Kako će konkretno izgledati modernizovana Poreska uprava, kako ćemo plaćati poreze?
- Činimo sve da Poresku upravu transformišemo u efikasnu poresku administraciju, u kojoj rade visokoobučeni zaposleni koji su dobro plaćeni za obavljanje poslova, a šira društvena zajednica veoma je zadovoljna načinom na koji Poreska uprava administrira poreski sistem. Rezultati koji budu postignuti doprineće ostvarenju vizije Poreske uprave za budućnost, a to je da postane organizacija koju karakteriše elektronsko poslovanje i organ uprave okrenut potrebama poreskih obveznika koji pruža najkvalitetnije usluge i opremljen je efikasnim mehanizmima za obezbeđenje poštovanja propisa zasnovanih na proceni mogućeg rizika, uz primenu IKT rešenja kojima se omogućava da Poreska uprava svoje ograničene resurse iskoristi na delotvoran način u cilju optimizacije naplate javnih prihoda u korist Srbije.
Kako naterati Srbe da prihvate porez kao nešto što će im se vratiti? Kako izgraditi klijentski odnos sa poreskim obveznikom, kojem težite kao Poreska uprava?
- Namera Poreske uprave je da gde god je to moguće deluje preventivno, a ne represivno. Na tom putu veoma je važna edukacija poreskih obveznika, kao i podizanje nivoa poreske kulture i jačanje svesti građana o značaju izmirivanja obaveza i poštovanja propisa. Opredeljenje Poreske uprave kao moderne poreske administracije jeste kreiranje ambijenta u kom svaki poreski obveznik bez suvišnih troškova ispunjava svoje poreske obaveze. Formirali smo Sektor za pružanje usluga poreskim obveznicima i edukaciju i na taj način jasno izrazili nameru Poreske uprave za uspostavljanjem klijentskog i pravičnog odnosa, sa uvažavanjem, prema poreskim obveznicima.
Kako sarađujete s ministrom finansija Sinišom Malim?
- S ministrom finansija Sinišom Malim imamo izuzetno dobru saradnju. Poreska uprava Srbije je prva uprava u sastavu Ministarstva finansija koju je, na početku svog mandata, posetio ministar. Siniša Mali je odmah pokazao spremnost da pruži podršku u podizanju kadrovskog, stručnog i tehničkog kapaciteta, kao i materijalnog položaja zaposlenih u poreskoj administraciji, kako bi se osposobila da nesmetano i blagovremeno realizuje zadatke koji budu pred njom. Ministar aktivno učestvuje i pruža nam veliku podršku u realizaciji programa transformacije. Upravo ovih dana obilazi filijale na terenu i razgovara sa zaposlenima, a koliko želi da Poreska uprava bude nalik modernim poreskim administracijama, govori i njegov angažman u vezi sa izgradnjom nove zgrade za potrebe Poreske uprave.
Bilo je više kampanja u kojima se promovisalo izdavanje fiskalnih računa, a građani se motivisali da ih uzimaju. Kakvi su rezultati posle toga?
- Poreska uprava Srbije u kontinuitetu sprovodi aktivnosti u cilju jačanja svesti građana i privrede kroz edukativne medijske kampanje, od kojih je najprepoznatljivija „Porez plati da ti se dobrim vrati“, zatim kroz fiskalnu edukaciju mladih „Poreski čas“, kao i seriju sastanaka sa strukovnim udruženjima i komorama. Više puta organizovana nagradna igra takođe je jedan od načina za podizanje svesti građana i privrede motivisanjem za uzimanje, odnosno izdavanje fiskalnih računa. Možemo biti zadovoljni sveukupnim efektom svih aktivnosti koje preduzimamo u okviru preventivnog delovanja prema poreskim obveznicima, a u cilju pospešivanja dobrovoljnog plaćanja poreza. Naime, poštovanje propisa i plaćanje poreza, a samim tim i prevođenje sive ekonomije u legalne tokove, preduslovi su da država funkcioniše, da vaspitači i učitelji naše dece, lekari ili vojnici primaju platu i da se obezbedi novac za nove puteve, škole, bolnice i druge ustanove. Borba protiv sive ekonomije podrazumeva aktivno uključivanje državnih organa, organizacija, privrede i građana. Bez toga nije moguće postići opšti cilj. Zato je podizanje svesti građana o tome da je poslovanje ili tolerisanje rada u sivoj zoni štetno i za njih i za društvo u celini, i to je jedna od ključnih poluga u borbi protiv sive ekonomije.
Već je uvreženo mišljenje da na estradi ima najviše utaje poreza. Ima li istine u tome, imate li plan kako da se svi sa estrade nateraju da plate porez?
- Zakon je isti za sve građane, bez obzira na to da li je u pitanju estrada ili neka druga ciljna grupa poreskih obveznika. Zakon se mora poštovati, u suprotnom, predviđene su sankcije za sve slučajeve nepoštovanja propisa. Represivne mere, odnosno kontrola, eventualno kažnjavanje i prinudna naplata, primenjuju se prema obveznicima koji ne žele da poštuju poreske propise. Razvijamo i indirektne metode kontrole poreskih obveznika, a mnogo će doprineti Zakon o poreklu imovine. S druge strane, poreskim obveznicima koji žele da poštuju propise pruža se široka lepeza usluga, pomoći i edukacije.
Koje su najproblematičnije delatnosti ili oblasti privrede kada je reč o neplaćanju poreza?
- Najčešći primeri izbegavanja plaćanja poreza uočeni su kod poreskih obveznika koji se bave prometom akciznih proizvoda, građevinarstvom, sekundarnim sirovinama, izdavanjem sala za organizovanje proslava, trgovinom preko interneta, ugostiteljstvom, zdravstvenim uslugama, poljoprivrednih gazdinstva i fizičkih lica koja izdaju nepokretnosti.
Kurir.rs/ Razgovarala Ivana Kljajić Foto: Zorana Jevtić
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: