BEOGRAD - Na današnjoj sednici Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine grada Beograda, jednoglasno je usvojena inicijativa Aleksandra Vučića, u svojstvu građanina, da se u okviru Bulevara Vudra Vilsona podigne spomenik u čast 28. predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Vudra Vilsona.
Bulevar Vudra Vilsona, koji će po svom otvaranju spajati Karađorđevu ulicu, čiji nastanak je započet još tokom 19. veka, i Bulevar vojvode Mišića kojim dominira kompleks Beogradskog sajma, koji već nosi ime Vudra Vilsona i koji simbolizuje kontinuirani progres naše prestonice vezujući Kalemegdan, Savamalu, Savski amfiteatar i Beogradski sajam, inicijator Aleksandar Vučić smatra prikladnom lokacijom za podizanje spomenika predsedniku Vilsonu, čiji život i delo su ostali upamćeni po posvećenosti miru i prosperitetu, obrazložila je deo inicijative Andrea Radulović, predsednica Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine grada.
Ona je podsetila, saopštio je Beoinfo, da je na četvrtu godišnjicu objave rata Kraljevini Srbiji od strane Austrougarskog carstva, 28. jula 1918. godine, predsednik Vilson doneo proglas obeležavanja ovog dana kao "Srpskog dana" u znak podrške, tada teško stradaloj srpskoj naciji.
Prošlo je više od 100 godina od kad se srpska zastava zavijorila u Beloj kući, a u svim crkvama pročitan Vilsonov Proglas o srpskom narodu, podsetila je Radulovć.
Podizanje spomenika Vudru Vilsonu predstavljao bi znak zahvalnosti i poštovanja života i dela ličnosti koja je vrednovala i pomagala naš narod tokom i nakon Prvog svetskog rata, obrazložila je Radulović.
Tomas Vudro Vilson, dobitnik Nobelove nagrade za mir, tokom dva mandata na funkciji predsednika Sjedinjenih Američkih Država, dao je neizmeran doprinos ustanovljenju vrednosti mira i međunarodne saradnje.
Ruski arhitekta Nikolaj Krasnov dobija spomenik u Beogradu
Spomenik slavnom ruskom arhitekti Nikolaju Krasnovu biće podignut u Beogradu do 8. decembra, kada se navršava 80 godina od njegove smrti, najavio je danas pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović.
Mladenović je istakao da se od šest pristiglih radova, Odbor za podizanje spomenika odlučio za idejno rešenje vajara Nebojše Savovića Nesa, koje predstavlja figuru koja sedi za stolom, urađenu u kamenu.
Prema njegovim rečima, spomenik će biti postavljen u parku Mali Tašmajdan, preko puta zgrade Arhiva Srbije, koju je Krasnov projektovao, preneo je Beoinfo.
Podizanje spomenika je, posle dodeljivanja imena ulice na Vračaru i spomen-table Krasnovu, način da se odužimo slavnom ruskom arhitekti koji je svojim stvaralaštvom ostavio značajan trag u izgledu Beograda, ali i brojnih gradova i varošica širom Srbije, naglasio je Mladenović.
Osim Mladenovića, koji je predsednik, članovi Odbora su i Dragomir Acović, Stevan Mićić, Vladimir Mijović i Marko Stojčić.
Autor odabranog rešenja, vajar Savović, već osam godina je angažovan na izradi mermerne ornamentike Hrama Svetog Save u Beogradu, te je u stručnim krugovima poznat po izražavanju u kamenu. Skulpture galerijskog formata, izvedene u kamenu, nalaze mu se u galerijskim i privatnim zbirkama u Srbiji i inostranstvu. Autor je značajnih memorijalnih i ambijetalnih skulptorskih dela u Srbiji i zemljama okruženja, a dobitnik više nagrada.
Nikolaj Krasnov obnovio je crkvu Ružicu, podigao zgradu Ministarstva finasija u kojoj je sada smeštena Vlada Srbije, palatu Ministarstva šuma i ruda, Ministarstva poljoprivrede i voda u kojoj je danas smešteno Ministarstvo inostranih poslova, zgradu Arhiva Srbije, izradio projekat pozorišta Manjež, današnje Jugoslovensko dramsko pozorište i još mnogo zdanja u prestonici i sirom Srbije.
Krasnov je, kao i mnogi drugi Rusi, posle Oktobarske revolucije došao u Srbiju. Oni su u mnogim oblastima ostavili značajan i nemerljiv trag.
(Kurir.rs/Tanjug)