Dok je pre 75 godina deda Jevrejina Aleksandra Bodina Safira uzimao meru visokom nacističkom oficiru za krojenje odela, dobio je važnu dojavu - spremaju se hapšenje i deportacija.
Činjenica da je većina Jevreja iz Danske uspela da izbegne holokaust često se naziva "čudom". Sada se čini da je nacistička vlast u zemlji namerno sabotirala vlastitu operaciju.
Bila je hladna oktobarska noć pre 75 godina kad su moji deda i baka, Feni i Rafael Bodin, stajali na doku luke na istočnoj obali sa petnaestomesečnom ćerkom Lis u rukama.
Zamišljam ih kako zure u mrak, nervozno iščekujući ribara koji će ih prevesti preko vode do neutralne teritorije u Švedskoj. Do tog trenutka Jevreji iz Danske - za razliku od onih iz drugih delova okupirane Evrope - mogli su slobodno da žive svoje živote. Ali sada je izdato naređenje da se transportuju u Nemačku, "na obradu".
I tako su moji baka, deda i tetka odlučili da pobegnu. Dok su se ukrcavali u ribarski brodić, dali su ribaru popriličnu sumu novca za jednostavno putovanje preko Oresunda - uskog kanala između Danske i Švedske.
Onda je počela kiša, a moja tetka je počela da plače. Ribar je, plašeći se da će Nemci čuti njen plač, naložio dedi i baki da ostave dete na doku ili da napuste brodić. Oni su se odlučili za ovo drugo i gledali kako brodić odlazi za Švedsku sa njihovim novcem i verovatno poslednjom prilikom za beg.
Srećom, to nije bila njihova poslednja prilika. Uspeli su da pređu već naredne noći - nakon što su ćerki dali pilulu za spavanje kako bi se osigurali da će ćutati - i ostatak rata proživeli u Švedskoj.
Njihova priča slična je priči većine danskih Jevreja. Prema Sofi Lene Bak, vanrednoj profesorki istorije na Univerzitetu u Kopenhagenu, izbeglo je njih 7.056, dok je njih 472 uhvaćeno i deportovano u koncentracioni logor Terezin.
Ovo je postalo poznato kao "Čudesno spasavanje", ali mnogi danski istoričari danas veruju da je to bilo manje čudo nego što se misli. A iskustvo mojih dede i bake pruža dokaze za tu teoriju.
Moj deda - poznatiji pod nadimkom Fole - oduvek je tvrdio da je razlog zašto su uspeli da pobegnu početkom tog meseca punog čuda jedan visoki nemački oficir koji je došao u krojačku radnju njegovog zeta, "N. Golmans" u Istedgadeu, ulici crvenih fenjera u Kopenhagenu.
Posle rata, moj deda će otvoriti vlastitu radnju, "R. Bodin" u Sent Kongensgadeu, jednoj od najmodernijih ulica u Kopenhagenu, ali 1943. godine on je još učio zanat. Zajedno sa zetom Nejtanom uzimao bi mere novim mušterijama i zapisivao ih sa svim drugim relevantnim informacijama na kartice formata A5. Te kartice odlagale su se u pisaći sto u radnji.
Pretpostavljam da su se ruke mog dede tresle dok je uzimao meru i sužavao odelo ovog konkretnog nemačkog oficira, koji mora da je bio veoma zadovoljan završnim proizvodom. Mog dedu i njegovog zeta upozorio je: "Bežite, dok još možete. Doći će do masovnih hapšenja."
Deda nikad nije rekao kako se zvao nemački oficir, ali godinama kasnije Nejtan je preneo zapanjujuću informaciju mojoj rođaci Margit.
Izvor dojave koji je spasao moju dansku porodicu bio je niko drugi do doktor Karl Rudolf Verner Best - upravo čovek koji je, kao nemački punomoćnik u Danskoj (i štaviše, zamenik komandanta SS trupa) bio zadužen da se danski Jevreji pošalju u smrt.
Zašto bi se, dakle, jedan takav čovek - pripadnik užeg kruga Hitlerovih saradnika, poznat kao Koljač iz Pariza zbog nemilosrdnog progona francuskih Jevreja samo godinu dana ranije - zbližavao sa jevrejskim krojačima u ulici crvenih fenjera u Kopenhagenu, a kamoli upozoravao ih da pobegnu. U to je bilo teško poverovati.
Kad je Margit čula tu priču, odmah je otišla do pisaćeg stola koji je i dalje zauzimalo posebno mesto u porodičnoj krojačkoj radnji. Potražila je kartice sa merama iz perioda između 1940. i 1943. godine i prelistala ih sve do slova B. Srce joj je maltene stalo kad je izvukla karticu doktora Karla Rudolfa Vernera Besta.
Kartice za mere u međuvremenu su zagubljene, ali ta priča me je oduvek fascinirala. Pre nekoliko godina krenuo sam da je pretvorim u pozorišni komad i tada saznao da su istoričari već preispitivali zvaničnu verziju o tom čudesnom spasavanju.
Doktor Verner Best bio je doktor prava i imao je maltene natprirodnu sposobnost da preokrene zakon u svoju korist. Posle rata ne samo da je ubedio danske sudove da preinače njegovu smrtnu kaznu u zatvorsku, već je godinama kasnije - kad je optužen da je potpisao smrtnu presudu za 8.000 Poljaka - uspeo da ubedi sudiju da je suviše bolestan da bi mu se sudilo.
Od slučaja se odustalo, a on je poživeo narednih 17 godina kao slobodan čovek pre nego što je umro prirodnom smrću.
Ključni prioritet za Besta, kao punomoćnika Trećeg Rajha u Danskoj, bio je da održi priliv poljoprivrednih proizvoda iz te zemlje u Nemačku. Nije uzalud Danska bila poznata kao "ostava Nemačke" i kao "šlag front" - prema nekim procenama, ova zemlja namirivala je i do 15 odsto nemačkih potreba.
Da bi se postarao da će se to nastaviti, politička stabilnost bila je od suštinske važnosti. Ali u leto 1943. godine danski Pokret otpora se osilio, a danska vlada je dala ostavku iz protesta zbog nove politike da se nad osuđivanim saboterima sprovodi smrtna kazna.
Hitlerovo naređenje da Dansku "oslobodi od Jevreja", stoga je došlo u najgorem mogućem trenutku za Besta.
"Leto 1943. godine bio je ogroman talas sabotaža, štrajkova i fizičkih sukoba između Danaca i Nemaca", kaže Sofi Lene Bak. "Best je strahovao od pobune i generalnih štrajkova ukoliko dođe do progona Jevreja."
I tako se čini da je Best počeo da organizuje hapšenje Jevreja - dok ga je istovremeno sabotirao.
Kad je stepen neuspeha masovnog hapšenja postao očigledan, Hitler je poslao telegram Bestu zahtevajući od njega objašnjenje. Ovaj je odgovorio da je uradio kako mu je rečeno - oslobodio je Dansku od Jevreja.
Zasluge za spasavanje danskih Jevreja često su pripisivane Georgu F. Dakvicu, nemačkom pomorskom atašeu i Bestovoj desnoj ruci, koji je dojavio datum hapšenja Hansu Hedtoftu iz Danske socijal-demokratske stranke.
Hedtoft je zauzvrat informaciju prosledio vršiocu dužnosti glavnog rabina Markusu Melkijoru, koji je svojoj pastvi saopštio naredno jutro - dan pre Roš Hašane, jevrejske Nove godine - da toga dana neće biti službe. Umesto toga svi treba da pođu kućama, posvršavaju sve poslove i pronađu način za bekstvo.
Posle rata, Dakvic je postao ambasador Zapadne Nemačke u Danskoj (1955-58), a izraelski Memorijalni centar Jad Vašem proglasio ga je "Pravednikom među narodima". Ali kad se sve sabere i oduzme, Verner Best bio je taj koji je odgovoran za spektakularni neuspeh hapšenja.
Vojnici zaduženi da pohapse Jevreje dobili su naređenje da kucaju i zvone na vrata jevrejskih domova, ali ni pod kojim uslovima da ih razvaljuju ili razbijaju prozore. Najmanje jedna porodica sve je prespavala.
A kad je postalo očigledno da je primarna maršruta bekstva preko Oresunda, svi nemački patrolni brodovi na vodi dobili su naređenje da se vrate u luku. Ostali su tamo tri nedelje, u vreme dok je većina begunaca prelazila u Švedsku. Zvanično objašnjenje bilo je da brodovi moraju da se okreče. Svi brodovi - u isto vreme.
"Uzdržavanje Nemaca u Danskoj specifično je u odnosu na ostatak Evrope", kaže Sofi Lene Bak. "Ne samo po pitanju metoda primenjenih u noći racije, već i po pitanju ograničenih resursa za hvatanje Jevreja posle nje."
Ništa od toga ne dovodi u pitanje hrabrost danskog naroda, Pokreta otpora ili onih koji su bežali. Danski Jevreji i svako ko im je pomagao 1943. godine imali su opravdan strah od egzekucije. Na kraju krajeva, to se dešavalo u ostatku Evrope, zašto bi Danska bila iole drugačija?
Moji deda i baka proveli su ostatak rata u Švedskoj, vrativši se kući tek kad je on okončan, u junu 1945. godine. Kao i mnoge druge, kod kuće ih je dočekalo sveže cveće na stolovima koje su im ostavile danske komšije.
Kurir.rs/BBC
Foto: Screenshot