MODERNO ROPSTVO: 150.000 ljudi nema odmor ni bolovanje!

Dado Đilas

Zloupotreba Po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima radnik može biti angažovan najviše 120 dana godišnje, ali ih gazde tako drže i po pet godina da im ne bi plaćali godišnji, prekovremene sate ili slobodne dane

Povreda na radu i smrt Marka Kosovca iz Kraljeva, kome je poslodavac JKP „Čistoća“ iz Kraljeva, kod koga je radio po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, dao otkaz istog dana kada je upao u komu, pokrenula je pitanje prava i zaštite više od 150.000 ljudi koji u Srbiji rade na ovaj način.

Upravo zato što radnici angažovani po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima (PPP) nemaju pravo na plaćeni godišnji odmor, bolovanje, prekovremeni rad i odsustvo s posla, poslodavci to masovno zloupotrebljavaju.

Naime, iako po Zakonu o radu jedan radnik po ugovoru o PPP u toku godine kod jednog poslodavca može raditi maksimalno 120 dana, sve su češći slučajevi u praksi da jedan radnik kod istog poslodavca radi i po pet godina, ali se fiktivno vodi na različitim radnim mestima.

- Dok ugovor o PPP traje, prava radnika identična su onim koja imaju radnici angažovani na neodređeno vreme. Radnik ima pravo na zaradu, doprinose, na zdravstveno osiguranje i na bolovanje ako se povreda desila na putu do posla, na poslu, ali i na povratku s posla.

Zaposleni po ugovoru o PPP, međutim, nema pravo na bolovanje ako se povreda ili bolest desila van posla. Ti radnici nemaju pravo na odmor zato što su angažovani na maksimalno 120 dana godišnje, a ni zaposleni na neodređeno nemaju pravo na odmor prvih šest meseci - kaže Željko Simić, advokat za radno pravo.

On dodaje da se ugovori o PPP masovno zloupotrebljavaju jer se stalno produžavaju.

- Umesto da se ugovor o PPP preinači u ugovor na određeno ili na neodređeno vreme, radnici se prisiljavaju na to da se s njima raskine ugovor na jedan dan, pa se zaključi novi na drugom radnom mestu. Na primer, umesto operater buldožera, vodi se kao operater na kranu, nije baba nego žaba, a radnik radi na istom radnom mestu i po pet godina. Dešava se i da radnik radi 120 dana po ugovoru o PPP, pa da onda šest meseci radi na crno bez ikakvog ugovora, pa ga onda ponovo prijave po ugovoru o PPP. Baš zbog toga po logici stvari nemaju pravo na godišnji odmor - objašnjava Simić i ističe da još veći problem predstavlja probni rad jer poslodavci masovno drže ljude da rade mesec dana, a onda im kažu da im ne odgovaraju i isprate ih bez dinara.

Zoran Stojiljković
POLOVINA RADNIKA U SRBIJI NEZAŠTIĆENA

foto: Beta / Milan Obradocvić

Profesor Zoran Stojiljković, predsednik UGS Nezavisnost, ističe da su ugovori o privremenim i povremenim poslovima veliki problem i ostavljaju ogroman prostor za manipulaciju.

- Ugovori o PPP su cinična iznajmljivanja radne snage koja je po pravilu sindikalno slabije zaštićena od radnika na neodređeno zato što je njima otežano članstvo u sindikatima. S druge strane, radnici se drže u strahu od otkaza, pa im se na taj način uskraćuju sva prava koja bi trebalo da budu adekvatna pravima zaposlenih. To je tragičan primer nestabilnog i nesigurnog radnog odnosa, umesto da imamo dostojanstven rad koji je adekvatno i blagovremeno plaćen. Zato je potreban daleko veći nivo solidarnosti samih zaposlenih, ukupne javnosti i jasna osuda svih aktera, uključujući i poslodavačke organizacije - ističe Stojiljković i dodaje da je bar polovina radnika u Srbiji angažovana po ugovoru o PPP i na lizing.

Otac preminulog radnika
TUŽIĆU JKP „ČISTOĆA“ ZBOG NEZAKONITOG OTKAZA

Pavle Kosovac iz Kraljeva, otac preminulog Marka, odlučan je da tuži JKP „Čistoća“, koje je, kako tvrdi, nezakonito njegovom sinu dalo otkaz nakon što je pao u komu zbog povreda zadobijenih na poslu.

- Prošlo je pet dana otkako je moj sin preminuo i niko me nije ni pozvao. To je strašno i nehumano. Niti su me pozvali iz „Čistoće“, niti se iko ponudio da nam pomogne - rekao je za Kurir vidno uznemiren Pavle.

OBAVEZE POSLODAVCA PO UGOVORU O PPP

da prijavi radnika
da podnese prijavu na socijalno
osiguranje
da uredno isplaćuje radniku
naknadu za rad
da mu uplaćuje poreze i doprinose (porez na zaradu, doprinos za PIO, doprinos za zdravstveno osiguranje, doprinos za osiguranje od nezaposlenosti, doprinos za slučaj invalidnosti i telesnog oštećenja po osnovu povrede na radu ili profesionalne bolesti)

STATUS RADNIKA PO UGOVORU O PPP

Radnik nema status zaposlenog lica
Nema pravo na plaćeno bolovanje (ako nije povreda na radu), na plaćeni prekovremeni rad, plaćeno odsustvo, godišnji odmor i ostala prava
Uslovi angažovanja definisani su ugovorom o PPP i zavise od odluke poslodavca
Visina zarade određuje se ugovorom o PPP
Po isteku 120 dana radnik može da ostane u istoj firmi samo na drugom radnom mestu i da radi druge poslove
Maksimalno 120 dana godišnje radnik može biti angažovan po ugovoru o PPP
Ukoliko postoji potreba za angažovanjem radnika duže od 120 dana, poslodavac je dužan da s njim zasnuje radni odnos

(Kurir.rs / Slavica Tomčić / Foto:Dado Đilas)

TAGOVI