Na Krstovdan 1988. godine, na centralnom Kosovu, počinjen je zločin kakav na svetu nikada pre i nikada posle nije zabeležen.
Tela dve srpske bebe, umrle odmah po rođenju a zatim i sahranjene, iskopala su i golim rukama raskomadala albanska deca. Nedelo ali i okrutnost pri činjenju nezabeleženi su u čitavoj istoriji čovečanstva.
Dvoje muških blizanaca roditelja Radojka i Dragice Petrović umrli su uskoro po rođenju. Sahranjeni su 4. i 5. jula na groblju u selu Grace, između Vučitrna i Prištine. Na veliki praznik, Krstovdan, ožalošćeni deda Stanko pošao je da obiđe grobiće. Nadao se da će sam, u tišini, moći da se pomoli i da oduška svom bolu. Ono što je tamo našao prevazilazi moć opisivanja.„Prizor je bio jeziv, užasavajući. Video sam razbacane dečje kosti i pelenice“ opisivao je deda Stanko duboko urezanu sliku u svojoj duši.
Iako je ovo prijavio najbližoj stanici policije što je pre mogao, oni se tek sutradan pojavljuju na mestu neviđenog vandalizma. Sa njima su došli i forenzičari (među njima je bila i Slavica Dobričanin, profesor Medicinskog Fakulteta u Prištini a inače svedok mnogih zverstava) radi što preciznijeg rekonstruisanja i beleženja čitave situacije.
Zaključak je bio poražavajući za sve koji smatraju da žive u svetu u kome postoji makar minimum razumnih osećanja i shvatanja, uključujući i negativna, koja određuju odnose među ljudima.
Petorica Albanaca, uzrasta od 11 do 15 godina, raskopali su grobiće, izvadili telo jednog od blizanaca, razbili mu glavicu i pokidali ručice i nožice od tela. Ostatke mrtve bebe razbacivali su naokolo nasumično po šipražju tokom ovog demonizovanog čina. Sanduk napunjen zemljom, ponovo su zatrpali, na brzinu.
U izveštaju Komiteta i istražnog sudije iz Vučitrna navodi se da su oko otvorenog groba pronađeni dečija lobanja, kosti grudnog koša i kosti dečjih ekstremiteta. „Pored otvorenog groba takođe smo pronašli belu pelenu s kojom je, verovatno, bilo prekriveno telo umrlog deteta u mrtvačkom sanduku, kao i papirni novac“ preneli su tada mediji.
Počinioci su ubrzo otkriveni: Š.K. (15), M. K. (11), G. H. (12), A. I. (11) i N. Ž. (13). Saznalo se i za dvoje suseda koji su od prvog dana znali (a možda i videli nedelo) a da nisu nikome prijavili. To su B.B (16) i domaćica i majka Klimaku Bedrija - svi su iz obližnjeg sela Donje Stanovce.
Počinioci na saslušanju su izjavili da su „došli na ideju da otvore sanduke jer su čuli da Srbi, po svojim običajima, sa pokojnicima sahranjuju novac i oružje“. Da je to laž dokazuje nalaz istražne komisije SUP-a Prilužje u kome se navodi da je oko groba, između ostalog, pronađen i papirni novac. I da nije, čemu onda razbijanje i čupanje lobanje, komadanje leša nevinašceta?
Kurir.rs/KM novine/Ivan Maksimović