Veliki plan za Bregzit britanskog premijera Borisa Džonsona na putu je ka provaliji, a on sam u velikim problemima, a sve je to zbog jednog pogrešnog proračuna.
Kada su se poslanici vratili u Vestminster pre četiri nedelje, očekivanje u Dauning Stritu bilo je, prema rečima nekoliko visokih zvaničnika i ministara, da će protivnici premijera verovatno uspeti u svojoj nameri da donesu novi zakon koji blokira Bregzit bez dogovora i tako ugroziti Džonsonovo obećanje da će 31. oktobra Veliku Britaniju povući iz Evropske unije na onaj ili ovaj način.
To je zapravo i bilo ono što je Džonson želeo.
Naime, novi zakon dao bi mu opravdanje da raspiše predbregzitovske izbore za sredinu oktobra, što bi on predstavio kao borbu između naroda i parlamenta, s tim što će Džonson napasti poslanike zbog pokušaja blokiranja Bregzita. Nadao se da će njegovi torijevci, odnosno konzervativci, osvojiti većinu koju je njegova prethodnica Tereza Mej izgubila 2017. godine, što bi mu omogućilo da se bori za novi ugovor u Briselu ili da se, uz podršku, izbori za Bregzit bez sporazuma.
Bilo kako bilo, njegovo osnovno obećanje o izlasku iz EU 31. oktobra - koje je dao prvog dana na funkciji i iznova ponavljao - bilo bi održano, a konzervativci bi mogli da predsedavaju Britanijom posle Bregzita do sledećih izbora.
Skoro da mu je to uspelo. Poslanici su uredno izglasali blokiranje Bregzita bez dogovora, a Džonson je rekao da su izbori sada jedina opcija. Ali onda se desilo nešto što nije bilo u njegovom planu.
Naime, kako kažu ljudi upoznati sa dešavanjima u premijerovom kabinetu, plan je predviđen na osnovu ideje da opoziciona Laburistička stranka neće odoleti da održi izbore pre Bregzita sredinom oktobra. Ali tada, 4. septembra, laburistički lider Džeremi Korbin učinio je upravo to - nije tražio raspisivanje izbora.
Taj potez prisilio je Džonsona da pređe na plan B: očajnička bitka za dogovor sa EU, kako bi izbegao da bude primoran da prekrši svoje obećanje tražeći od Brisela odlaganje Bregzita, kako to nalaže novi zakon.
Laburisti su odlučili da ne glasaju za izbore, prema rečima više visokih zvaničnika i ministara koji su razgovarali za "Politiko", pod uslovom anonimnosti, a to je definisalo stratešku pogrešnu računicu Džonsonovog mandata - i njeni udarni efekti su bili dalekosežni.
"Glavna pogrešna računica bila je da će opozicione stranke koje su neprestano pozivale na izbore, glasati za njih, kada im se pruži prilika . One to nisu učinile", rekao je visoki ministar.
U sredu je britanski premijer je ponovo ometen u nastojanju da obezbedi izbore, pošto su laburisti i druge opozicione stranke nastavile da zahtevaju da produženje Bregzita prvo stupi na snagu - ostavljajući premijera sa sve lošijim opcijama, ako želi da ispuni svoje obećanje i ostane na funkciji.
Dramatična presuda Vrhovnog suda u Velikoj Britaniji u utorak da je Džonson prekršio zakon kada je savetovao kraljici da suspenduje parlament na pet nedelja doveo je i do dodatnih pitanja o jednom od ključnih arhitekata Džonsonove strategije, Dominika Kamingsa.
Jedan visoki ministar rekao je da je Kamings, Džonsonov viši savetnik, bio centralna figura u planu o suspenziji parlamenta - i u odluci da se otpusti 21 konzervativni poslanik koji je glasovima prkosio Džonsonu i blokirao Bregzit bez dogovora.
Kamings inače važi za jednog od glavnih zagovornika Bregzita.
Kurir.rs/Politico
Foto: AP