Granata ispaljena sa Metinog brda iz topa zarobljenog od Turaka i postavljenog okruglu drvenu platformu, upisana je u svetsku istoriju ratovanja
U decembru 1903. godine braća Orvil i Vililbur Rajt izvela su prvi let avionom - dug 37 metara. U vazduhu su ostali dvanest sekundi. Prva letelica nije imala točkove, kao stajni trap koristila je provizorne skije, a pilot je ležao na donjem krilu i konopcima kontrolisao komande.
Ali tokom naredne decenije avioni su usavršeni, i već u Prvom svetskom ratu imali su značajnu ulogu.
Na početku ovog rata, Francuzi su imali 120 aviona, Britanci 113, a Nemci više od 200... U prvi mah jednosedi su korišćeni za izviđanje, a dvosedi za borbe u vazduhu i bombradovanje - član posade iza pilota rukom je bacao bombe. Situaciju je 1915. promenio pronalazak pilota Rolana Garosa, koji je omogućio pucanje iz mitraljeza napred, između elisa propelera... Njega su Nemci oborili i zarobili, ali imje pobegao 1918. a zahvalna otadžbina, između ostalog, nazvala je tenisko prvenstvo po njemu.
Istorija ratnog vazduhoplovstva istorija je i poginulih pilota. Dvočlana francuska posada 5. oktobra 1914. godine izvršila je prvi napad avionom na avion, i tom prilikom oborila nemačku letelicu, i ubila pilota i njegovog saputnika.
A čast da se nazove prvim vojnikom u istoriji koji je topom oborio avion pripada Radoju Ljutovcu.
Kao centar vojne industrije, Kragujevac su tokom 1915. godine u tri navrata napadale eskadrile austrougarske vojske. Bombe bacane iz aviona su nanele velike štete i pobile mnogo ljudi. U to vreme nije postojalo pravo protivavionsko oružje. Zato su majstori u kragujevačkoj Vojnoj fabrici topove zarobljene od Turaka u balkanskim ratovima montirali na okrugle drvene platforme, i popeli ih na obližnje Metino brdo da brane grad.
Za jednim od topova 30. septembra te 1915. godine, kad su iz pravca Lapova naišli avioni, našao se redov Radoje Ljutovac zvani Raka.
"Verovao sam u svoju ruku i iskustvo iz artiljerije. Avion se ukazao na spravi za nišanjenje. Eto srećnog trenutka. Sada treba biti miran, staložen. Tren-dva i moja ruka povlači obarač. Iz cevi je suknuo plamen. Istog trenutka avion se zateturao, iz njegovog trupa izbio je gust dim. Zatim je krenuo ka zemlji", pričao je Raka Ljutovac kasnije.
Na konju kojeg mu je posle pogotka pozajmio starešina, Ljutovac odmah požurio u grad, u komandu. A desilo se da je pogođeni avion pao u sam centar Kragujevca, u glavnu ulicu, baš ispred kuće u kojoj se nalazio štab Vrhovne komande, pa je Raka naišao na olupinu koja je još gorela.
Pošto se probio kroz masu radoznalog naroda koji je gledao avion u plamenu, stao je mirno i vojničkim pozdravom odao poslednju poštu neprijatelju, poginulom pilotu Fon Šeferu i njegovom pomoćniku Otu Kišu.
Za svoj podvig, Radoje Ljutovac odlikovan je Karađorđevom zvezdom sa zlatnim mačevima. Prošao je golgotu Albanije i probjao Solunski front, a posle rata otvorio je trgovinsku radnju u Trsteniku, i živeo skromno do kraja života. Umro je u 81. godini, 1968.
Artiljerijsko-raketne jedinice Vojske Srbije 30. septembar slace kao svoj praznik, a kragujevačka kasarna nosi ime Radoja Ljutovca.
Kurir.rs/Momčilo Petrović
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: