Svaki pedeseti čovek uzrasta od 65 do 70 godina ima određene znake demencije, pa se mora voditi računa o svakoj promeni u funkcionisanju te osobe
Koliko puta vam se desilo da negde krenete i na pola puta zaboravite gde ste zapravo pošli? Znate li uvek gde ste ostavili ključeve od stana ili automobila? Stručnjaci ukazuju na to da svaki pedeseti čovek starosti od 65 do 70 godina ima određene simptome demencije, a kod ljudi starijih od 80 godina bolest je deset puta češća i pogađa jednu od pet osoba.
Dr Milena Kostić, specijalista opšte medicine Doma zdravlja Lazarevac, kaže za Kurir da se smatra da oko šest do 10 odsto populacije starije od 65 godina u Srbiji oboli od demencije, a da je od velikog značaja rano otkrivanje, što je posebno važno zbog porodice i negovanja obolelih, koji se suočavaju s brojnim nedoumicama.
- Najčešći oblik je Alchajmerova demecija, a prvi simptom na koji se ljudi često žale je zaboravnost, dok se neretko događa da na to, zapravo, ukaže neko od porodice ili ukućana. Nažalost, često se dešava da nam pacijenti dođu u već poodmakloj fazi bolesti. Demencija se može manifestovati i poremećajima u ponašanju, a ključna stvar je otkriti da li je tu u pitanju razvijena bolest ili samo blagi kognitivni poremećaj. Sve zavisi od toga koliko čovek u samostalnom svakodnevnom životu može da bude funkcionalan - kaže Kostićeva.
Ipak, ne treba odmah paničiti jer, prema doktorkinim rečima, ne predstavlja svaka zaboravnost - bolest.
- I mlađi ljudi se često žale na zaboravnost, ali to je uglavnom rasejanost ili preopterećenost obavezama, a postoje testovi kojima se ispituje da li je u pitanju zaboravnost koja je normalna ili je početak demencije. Lekar će nakon tih testova proceniti da li treba pacijenta da uputi na dalja ispitivanja. Pored specifične medikamentne terapije koju u lečenje uvode specijalisti, podrška porodice može biti presudna u što dužem održavanju funkcionalnosti - kaže Kostićeva i napominje da je ključ u prevenciji:
- Važna je fizička aktivnost, ali i vežbanje kognitivnih sposobnosti. Takođe, bitna je i dobra kontrola drugih hroničnih bolesti, poput hipertenzije, dijabetesa, ali i depresije. Demencija je često udružena s depresijom, jer zaboravnost može biti izraz upravo te bolesti i mi radimo testove na to
Kurir / JELENA PRONIĆ
Foto: Shutterstock