Ova izvanredna drevna građevina, koja meri 20 metara u visinu i 57 metara dužine, predstavlja ponosnog “čuvara” Velike piramide i njenih pratilaca u visoravni Gize.
Postoje mnoge enigme oko Sfinge, a istraživači nemaju pojma ko je izgradio Sfingu, kada (iako postoji studija koja sugeriše da je sagrađena pre više od 800.000 godina), za šta je izgrađena, niti stručnjaci znaju koliko je trajalo da bi upotpunili, a jedna od najtajanstvenijih karakteristika Sfinge je originalno lice i neobična veličina glave u poređenju sa telom.
Ali šta zaista znamo o Sfingi?
Za početak, velika sfinga u Egiptu se smatra najvećim kamenim kipovima na svetu i oko 200 tona kamena je izvađeno u fazi izgradnje da bi se izgradio hram pored njega.
U dalekoj prošlosti, Sfinga je bila prekrivena peskom, i tek 1905. godine, kada je pesak bio uklonjen, razotkrio je čitavo telo Sfinge.Pravi graditelj ove veličanstvene statue je nepoznat, ali mnogi naučnici predlažu da ga je faraon Khafre sagradio za vreme 4. dinastije.
Međutim, arheološka i geološka istraživanja sugerišu da je Sfinga mnogo starija od 4. dinastije.
Studija predstavljena na Međunarodnoj konferenciji geoarheologije održanoj u Sofiji pod nazivom "Geološki aspekt problema datuma velike egipatske konstrukcije", autori Maničev Vjačeslav I. (Institut za geohemiju životne sredine Nacionalne akademije nauka Ukrajine) i Alekander G. Parkhomenko (Institut za geografiju Nacionalne akademije nauka Ukrajine) predlaže da je velika Sfinga u stvari stara oko 800.000 godina.
Velika Sfinga u Egiptu, zajedno sa Velikom piramidom, su samo neke od konstrukcija drevnog Egipta koje nemaju natpise, niti jedan simbol na Sfingi.
Sfinga je postala simbol u Novom kraljevstvu. Faraon Amenhotep II sagradio je hram od cigle severoistočno od Sfinge, dok je Ramzes II, koji se smatra jednim od najplodnijih graditelja drevnog kraljevstva, između šapa izradio granitni oltar.
Prvo se verovalo da je Sfinga izgubila nos od Napoleonovih ljudi, ali crteži iz 18. veka otkrivaju da je nos Sfinge nestao pre Napoleonovog dolaska, a veruje se da su Turci pucali u nos Sfinge.
Međutim, istina iza nosa koji nedostaje i neobična veličina glava Sfinge, u odnosu na njeno telo, ostaje prava misterija.
Ko god je sagradio Sfingu, želeo je da bude usklađena. Sfinga je orijentisana prema istoku prema izlazećem suncu blizu 30. paralele. Postoje tri prolaza u ili ispod Sfinge, a “Grobnica Ozirisa” je jedno od najneverovatnijih otkrića povezanih sa Sfingom, koja se nalazi 95 stopa ispod površine iza leđa Sfinge.
Veruje se da je to mesto odmora egipatskog Boga Ozirisa.
Prema Grahamu Henkoku, kompjuterske simulacije pokazuju da je u 10.500 pre nove ere sazvežđe Lava držalo sunce na prolećnoj ravnodnevnici – tj. sat pre zore u toj epohi Lav bi se spustio na istok duž horizonta na mestu gde će se sunce uskoro uzdići.
To znači da bi lavlja Sfinga, sa svojom istočnom orjentacijom, gledala direktno tog jutra na jednu konstelaciju na nebu koja se razumno mogla smatrati njenim sopstvenim nebeskim kolegom.
Kurir.rs/SvetTajni