Britanski premijer Boris Džonson dostavio je u sredu Briselu, kako kaže, konstruktivan i razuman predlog za sporazum o Bregzitu.
Plan sadrži kompromise Velike Britanije u pronalaženju alternativnog rešenja za sporno pitanje irske granice, a sada je na Briselu da prihvati ili ne Džonsonovu konačnu ponudu.
U britanskoj i svetskoj javnosti se uveliko spekuliše kakve je kompromise o problematičnom "bekstopu" ponudila Britanija posle tri godine pregovora sa EU koji su uvek vodili u ćorsokak.
Brisel je izričito zahtevao da predlozi budu konkretni i pravno operativni da bi ih uopšte uzeo u razmatranje, a čak i pre nego što su stigli izrazio je sumnju da će biti dovoljno dobri.
Pre nego što je EU primila premijerovu ponudu, mnogi su predviđali da će njegova pažnja biti usmerena na britanske glasače i predstojeće opšte izbore, a ne na saradnju sa unijom. Međutim, izbori Bi-Bi-Sija među diplomatama otkrili su da su Džonsonovi predlozi "bolji nego što su očekivali".
"Njegov predlog o usklađivanju propisa na granici između sve Irske je sjajan, kao i ton njegovog propratnog pisma Žan Klodu Junkeru. Verujemo da stvarno želi dogovor, da sve nije samo retorika", rekao je jedan severnoevropski zvaničnik.
Nema više "bekstopa"
Džonson je u četvrtak članovima britanskog parlamenta izložio svoj plan koji je zamišljen kao alternativa kontroverznom "bekstopu" njegove prethodnice Tereze Mej.
Premijer je istakao da njegov predlog ne uključuje izgradnju carinske infrastrukture na granici Severne Irske, koja je deo Velike Britanije, i Republike Irske, članice EU – dugoj 500 kilometara.
"Ni pod kojim okolnostima nećemo imati kontrole na granici ili u njenoj blizini", kazao je on dodajući da će poštovati mirovni sporazum o Severnoj Irskoj iz 1998. godine.
Džonson je priznao da se njegov predlog Bregzita razlikuje od predloga Mejeve samo zato što on želi da Britanija bude manje usklađena sa EU. On je često naglašavao da je jedina tačka u njenom predlogu koja mu se u potpunosti nije svidela bio "bekstop".
U propratnom pismu Junkeru, Džonson je označio "bekstop" kao krajnje odredište Bregzita, a u planu je detaljno izložio svoje rešenje tog problema.
Prema novom dokumentu na sedam stranica, celo Ujedinjeno Kraljevstvo izašlo bi iz evropske carinske unije, ali bi Severna Irska ostala na jedinstvenom tržištu kada se radi o robama, uglavnomo poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima. Da bi se izbegle carinske provere bio bi uveden deklaracioni sistem sa pojednostavljenim procesom za male trgovce.
U predlogu britanske vlade se, između ostalog navodi, da će Severna Irska napustiti evropsku carinsku uniju zajedno sa ostatkom Velika Britanije krajem 2021. godine.
Međutim, ona će, uz saglasnost svog parlamenta, nastaviti da primenjuje evropsko zakonodavstvo koje se odnosi na poljoprivredu i ostale proizvode u, kako je navedeno "regulatornoj zoni na ostrvu".
Carinske kontrole na robu kojom se trguju između Britanije i EU bile bi "decentralizovane", sa dokumentacijom koja se prilaže elektronski i sa samo "malim brojem" fizičkih provera. Ove provere bi se vršile izvan granice, u poslovnim prostorijama ili na "drugim tačkama u lancu snabdevanja".
Severna Irska bi u takvom uređenju prema Džonsonovom predlogu ostala do 2025. godine u sektorima hrane, poljoprivrede i proizvedenih dobara, a u tom periodu ne bi bila deo britanske carinske zone. Nakon četiri godine, parlament Severne Irske (a ne Donji dom u Londonu, što je bitna promena), doneli bi odluku o tome kojoj će se strani i pod kojim uslovima pridružiti.
Britanska vlada smatra da će njena ponuda osigurati integritet jedinstvenog tržišta EU.
"Politička zamka"
Smatra se da će Džonsonova alternativa "bekstopa" naići na oštro protivljenje vođa EU od kojih će se tražiti da daju Britaniji široka izuzeća od carinskih propisa Unije da bi se olakšala carinska granica u Severnoj Irskoj. Takođe, među evropskim zvaničnicima raste osećaj da je Džonsonov predlog "politička zamka".
Predlog koji je Džonson u četvrtak izložio parlamentu mora da podrži većina poslanika. Većina njih, čak i tvrdokorni "bregzitaši" iz njegove Konzervativne stranke, prihvatili su njegova rešenja obazrivo.
Zbog toga se Brisel nalazi pod velikim pritiskom. Ukoliko britanski parlament prihvati predlog, a EU odbije, smatraće se da je jedino Unija kriva za katastrofalan Bregzit bez sporazuma koji bi usledio.
Ipak, mnogi analitičari smatraju da ne treba žuriti sa zaključcima da će Brisel olako odbaciti Džonsonove predloge. Oni podsećaju da posle tri godine pregovora EU lideri žele dogovor, kao i da, u slučaju da dođe do "nesporazumnog razvoda", oni budu ti koji su Britaniji zalupili vrata u lice.
Junker je izrazio zabrinutost zbog nekih delova Džonsonovog predloga, ali je odmah dodao da će EU biti dostupna dan i noć za dodatne pregovore.
Njegova namera je da loptu vrati na britanski teren.
Kurir.rs/BBC/CNN
Foto: EPA