OVAJ MIG ĆE BITI STOGODIŠNJAK: Poleteo je 1959. godine, u svom sastavu ga imaju i zemlje NATO i Srbija, a evo zašto do danas nije zastareo (VIDEO)
Vojni avioni imaju kratak vek trajanja, posebno u periodima tehnološkog napretla. Najelitnija letelica I. svetskog rata mogla bi zastarjeti za nekoliko mjeseci. Stvari se nisu mnogo razlikovale u Drugom svetskom ratu. da pronalskom mlaznjaka, čitave flote aviona postale su zastarele kako tehnologija sazreva. Napredni lovci koji su se borili na nebu nad Korejom postali su smeće samo nekoliko godina kasnije.
Ali nekoliko dizajna izdržava test vremena. B-52 Stratofortres je prvi put poleteo 1952. godine, ali i danas ostaje u upotrebi. Novi C-130 nastavljaju da lete, a zasnovani su na dizajnu koji je počeo da radi 1954. godine.
Ali to su bombarderi i transportni avioni, ne bore se jedni sa drugima. Lovci se suočavaju sa posebnim problemom dugog života jer se moraju direktno takmičiti sa novijim modelima. Stoga je vrlo mali broj lovaca imao dug radni vek, bilo u proizvodnji, bilo u službi.
Početne studije pogodnosti za MiG-21 počele su 1953. Uspeh MiG-15 i MiG-17 ukazao je na to da su sovetski vazduhoplovni inženjeri mogli da se nadmeću sa svojim zapadnim kolegama, a sa MiG-19 Sovjeti su imali svoj prvi nadzvučni lovac. Međutim, tehnologija se tako brzo promenila u prve dve decenije leta mlaznjaka da su lovci koji su dominirali Korejskim ratom zapravo zastareli do sredine 1950-ih.
MiG-15 mogli su razdvojiti formaciju B-29, ali nisu mogli da uhvate moderne američke bombardere. Sovjeti su nameravali da MiG-21 to promeni, istovremeno pružajući efikasnu opciju vazdušne superiornosti.
MiG-21 (na kraju nazvan „Fišbed“ u NATO klasifikaciji) leteo bi brže od dva maha, sa unutrašnjim topom i kapacitetom za nošenje između dve i šest raketa (Fišbed je aktiviran i pre upotrebe projektila). Kao i većina lovaca, MiG-21 bi na kraju služio u napadu na mete na zemlji, u kom može da nosi ograničen broj bombi i raketa. Kao i kod mnogih njihovih lovaca, Sovjeti su radije upravljali MiG-21 sa zemlje, eliminišući potrebu za glomaznom, sofisticiranom radarskom opremom.
Sve u svemu, SSSR je izgradio 10.645 lovaca u periodu između 1959. i 1985. Indija bi izgradila još 657 na osnovu sporazuma o licenciranju i transferu tehnologije sa Moskvom, dok je Čehoslovačka napravila 194 pod licencom. Pod komplikovanim i pomalo sumnjivim okolnostima, Narodna Republika Kina nabavila je dovoljno aviona i tehničkih dokumenata kako bi inženjering MiG-21 pretvorio u Čengdu J-7 / F-7. Kina je proizvela oko 2400 lovaca u periodu od 1966. do 2013. godine. Kombinovani brojevi čine Mig-24 daleko najproizvedenijim nadzvučnim avionom u svetskoj istoriji.
Sa MiG-21, inženjeri su razvrstali kroz niz osnovnih problema na kojima se buduća istraživanja ne mogu bitno poboljšati. Moderni lovci ne lete mnogo brže od MiG-21 ili ne manevrišu mnogo sposobnije. Iako nose više naoružanja i imaju sofisticiraniju elektronsku opremu, mnoge vazduhoplovne snage mogu to tretirati kao luksuz; oni jednostavno žele jeftinu, brzu letelicu koja se lako održava i koja može da patrolira vazdušnim prostorom i povremeno baci nekoliko bombi. Fišbed odgovara opisu.
Da budemo sigurni, Fishbed ne bi bio posebno koristan borac u zapadnoj službi. Ima kratke nosače, ne može nositi veliku količinu sredstava i nedostaje prostora za sofisticiranu elektronsku opremu. Oblik kokpita ograničava svest pilota. Međutim, on je prikladno ispunio sovetsku potrebu za borbenom presretačem za nadzor nad zemljom koji bi mogao da leti i bori se preko ratišta zapadne Evrope, kao i da deluje u ograničenoj ulozi presretanja.
Za vreme hladnog rata, Sjedinjene Države došle su u posjed više varijanti MiG-21 (na kraju su kupili eskadrilu J-7 od Kine). Generalno gledano, američki piloti su dobro govorili o avionu i on je izveo više nego adekvatno u situacijama obuke agresora. Zaista su visoko obučeni američki piloti verovatno gurnuli MiG-21 dalje nego što je to mogla većina sovetskih pilota.
MiG-21 imao je veliku ulogu u ratovima širom Bliskog Istoka. Lovci-bombarderi izraelskih odbrambenih snaga opustošili su egipatske i sirijske Migove u uvodnim udarima Šestodnevnog rata. MiG 21 su se borili izraelskim lovcima u ratu zastrašivanja, Iom Kipur ratu i ratu u Libanu, uopšteno teško pateći od ruku izvrsnih izraelskih pilota. U jednom slučaju izraelski lovci u postavili zasedu i uništili nekoliko MiG-21, kojim su leteli sovjetski piloti.
Posle uspeha zapadnih letelica protiv MiGova-21 na Bliskom Istoku, kao i u Angoli, mnogi su zaključili da su sovjetski lovci završili Međutim, pitanje obuke pilota otežava poređenje. MiG-21 nastupio je više nego adekvatno u uporedivim kontekstima obuke pilota. Na primer, indijski avioni MiG-21 leteli su u Indo-pakistanskom ratu 1965. godine i angažovani u ratu 1971 i Kargilskom ratu. MiG 21 se takođe dobro pokazao u vazdušnim borbama u iransko-iračkom ratu.
Broj operativnih MiG-21 počeo je da opada krajem 1980-ih i 1990-ih, jer su ih moderniji modeli zamenili, a nakon raspada Sovjetskog Saveza doveli su do dramatičnog smanjenja. Sovjetske države nisu imale sredstava za održavanje flota migova. Međutim, brojne vazduhoplovne snage i dalje koriste MiG-21 i njegove kineske varijante.
MiG-21 trenutno služi u osamnaest vazdušnih snaga širom sveta, uključujući dve članice NATO-a (Rumunija i Hrvatska). Avioni su leteli u četrdesetak drugih vazduhoplovnih snaga (brojanje je teško jer su ponekad zemlje prestale da postoje pre MiG-ova koji su im služili) od 1960. J / F-7 služi još trinaest zemalja, a četiri su ih povukle. Kina, Rusija i Ukrajina još uvek obavljaju radove na održavanju i ažuriranju postojećih letelica. Pojava 3D štampanja može olakšati trenutnim operaterima da zadrže svoje migove jer mogu proizvesti rezervne delove i nadogradnje u zemlji.
Malobrojni Migovi-21 danas su u velikoj meri lovcu koji je sišao sa linije 1959. Nose različito, daleko sofisticiranije oružje, uključujući R-60 AAM, Magic 2 i Pithon III. To ih čini daleko smrtonosnijima od njihovih starijih rođaka. Štaviše, nadogradnje njihove elektronike poboljšale su njihovu radarsku i komunikacijsku opremu i omogućile isporuku precizno vođene municije.
Kina je završila proizvodnju na J-7, što znači da smo videli poslednju varijantu MiG-21 kako napušta montažnu liniju.
Hrvatska i Rumunija raspolagaće svojim migovima u narednih pet godina. Nakon niza nesreća, Indija konačno povlači svoje MiG-21 (pod pretpostavkom da ikada zaista može nabaviti ili proizvesti zamenu). Kineski J-7 prebačeni su u lokalne obaveze odbrane i obuke.
To, međutim, ne znači kraj Fišbeda. Mnogi od modela J-7 i F-7 ostaju u upotrebi i mogu da ostanu u službi još neko vreme. Bangladeš je kupio poslednju desetinu F-7 u 2013. godini i skoro im neće trebati zamena. A puno vazdušnih snaga jednostavno nema potrebe za nečim mnogo sofisticiranijim ili skupljim.
Možda neće napuniti 100 godina u službi, ali 70 ili 80 svakako hoće.
Kurir.rs/National Interest
Foto: Profimedia