Američki milioner Stiven Padok (64) pre tačno dve godine ušao je u hotelsku sobu u Las Vegasu, izvukao svoje 23 puške i jedan pištolj, a onda zapucao na posetioce obližnjeg kantri festivala.
Njegov bezumni čin trajao je samo deset minuta. Međutim, za 600 sekundi tog 1. oktobra 2017. Padok je uspeo da Grad greha pretvori u pakao. U opštem haosu ubio je 58 i ranio čak 850 ljudi. Kada je policija stigla do njegovih vrata, najgori masovni ubica u američkoj istoriji izvukao je pištolj i pucao sebi u usta ostavljajući za sobom nerešivu misteriju. Ni posle dve godine niko nema apsolutno nikakvu predstavu zašto se odlučio na taj dobro pripremljeni krvavi pir.
Rasprava ne prestaje
Rasprave o motivima ovog milionera za masakr i njegovo detaljno, gotovo dvogodišnje planiranje ni danas ne jenjavaju iako je policija zatvorila istragu bez ikakvog zaključka. Teroristi Islamske države jedva su dočekali pokolj u Americi da brže-bolje ubicu proglase vojnikom kalifata iako ni u jednom trenutku nije uzviknuo „Alahu ekber“, to napisao ili za sobom ostavio bilo kakav znak da je preobraćen u islam, i to onaj najekstremniji.
S druge strane, mnogi levičari tvrde da je Padok bio ekstremni desničar ili rasista i da mu je cilj bio rat protiv federalnih vlasti.
- Vlada sprema koncentracione logore, uskoro će nam oduzimati oružje. Neko mora da probudi Amerikance da se naoružaju. Nekad je potrebno žrtvovati se - navodno je rekao jednom muškarcu koji je trenutno u zatvoru.
Desničari imaju potpuno drugačiju teoriju.
- Levičari imaju tradiciju agresivnosti i ne libe se da se naoružaju i pucaju na patriote, veterane, republikance, Trampove glasače, hrišćane... Padok je ubijao posetioce kantri festivala, belce. Da je pucao na rep koncertu, proglasili bi ga rasistom. Ovako, jasno je da je deo militantne levičarske grupe Otpor - tvrdi Džek Kervik, jedan od ideologa američkih konzervativaca.
I teorije o razlozima ubistava tu ne prestaju - nakon obdukcije bilo je spekulacija da je za krvoločnost Stivena Padoka posledica fizičkih poremećaja u mozgu, teorija da je do svega dovelo prepisivanje valijuma, a pojedinci su čak govorili da je jednostavno mrzeo kantri muziku.
Analiza profajlera
Američki FBI odbacio je sve ove tvrdnje, ali pravi odgovor na pitanje zašto je bivši poštar, računovođa i građevinski investitor sa sedmocifrenim računom u banci odlučio da ubije što više ljudi - nije dao.
- Istraga je pokazala da Padokov napad nije bio motivisan bilo kakvom ideologijom ili religijom. Delovao je sam. Ne postoji jedan i jasan motiv iza masakra. Nije ostavio manifest, oproštajno pismo ili video, ali je rešio da se ubije. Padok se suočio sa gubitkom fizičkog i mentalnog zdravlja, pa je zbog toga rešio da kontroliše kraj svog života samoubilačkim činom. Nesposobnost da prihvati bilo kakvu alternativu uticala je na odluku da izvede napad. Želju za samoubistvom pratila je i želja da stekne svojevrsnu slavu po broju žrtava. Razlog za to je verovatno sećanje na njegovog oca Bendžamina, okorelog pljačkaša banaka koji je bio i na listi najtraženijih FBI - piše u izveštaju čuvenih profajlera FBI, tj. Jedinice za bihejviorističku analizu.
Nasilan ili brižan
Kakav je Padok bio pre masakra nije mnogo poznato jer je bio povučen. Nakon svega, pojedinci su ga opisivali kao temperamentnog čudaka i kockara, koji je često u javnosti maltretirao svoju devojku Marilu Danli. Ona tako nešto nikad nije potvrdila.
- Stivena znam kao dobrog, brižljivog i tihog čoveka. Ništa nije ukazivalo da sprema ovakvu akciju - rekla je ona.
Da ima neke istine u tome da je bio brižljiv prema njoj, pokazuje činjenica da ju je poslao da poseti rodbinu na Filipinima i, dok je bila tamo, poslao joj je 100.000 dolara da kupi kuću. Ipak, skoro polovinu njihove četvorogodišnje veze koristio je za planiranje napada i nabavku pušaka, pištolja, municije i bombi, na koje je potrošio više stotina hiljada dolara.
Serija eksplozija
Iako je Stiven Padok masovni ubica sa najviše žrtava u istoriji SAD, kada je reč o celoj planeti, on je tek na trećem mestu. Čast da bude na prvom mestu najgorih monstruma u istoriji pripada Kinezu Đinu Ručau.
Kineski grad Šiđadžuang 16. marta 2001. uzdrmala je serija eksplozija. Prvo je, oko pet sati ujutru, eksplodirala zgrada u severnom delu grada, pa desetak minuta kasnije dve zgrade istočno odatle, pa onda još jedna u samom centru. U gradu, ali i celoj Kini nastao je haos - bombe su razorile radničke zgrade u industrijskom gradu i niko nije znao ko je kriv. Dok je policija počela da ispituje lokalne kriminalce misleći da je reč o obračunu bandi, spasioci su satima vadili tela i ranjenike iz ruševina. Tek dva dana kasnije objavljen je zvaničan broj žrtava - 108 mrtvih i 38 ranjenih. Šuškalo se da je stradalo mnogo više ljudi, ali su komunističke vlasti ta šuškanja brzo zabranile.
Uprkos pričama o bandama, a zatim i pojedinih tvrdnji u prozapadnim medijima u Hongkongu da je reč o akcijama besnih radnika koji su nekoliko meseci ranije dobili otkaze u fabrikama, policija je raspisala poternice za Ručaom.
- Traži se Đin Ručao (41), stanovnik zgrade broj 16, potpuno uništene u eksploziji. On je osumnjičen za ubistvo žene u južnoj provinciji Junan 9. marta, ali i za smrtonosne eksplozije u Šiđadžuangu, veoma ozbiljne zločine. Svakom ko pomogne u hvatanju sledi nagrada od 100.00 juana (12.000 dolara) - saopštila je policija.
Opskurni podaci
Sve to pratili su prilično opskurni podaci - navodilo se da je Đin gluv, da ima teškoće u komunikaciji, kao i da je 1988. osuđen na deset godina robije zbog silovanja. Samo 11 dana kasnije on je uhapšen. Nakon kratkotrajnog saslušanja kineske policije, ne baš poznate po finom ponašanju prema osumnjičenima, sve je priznao.
- Motiv za razaranje bila je mržnja prema susedima, maćehi, bivšoj ženi, njenim roditeljima i sopstvenoj sestri. Đin je živeo u zgradi broj 16 i često se svađao sa komšijama iz stana pored, to je bio razlog da uništi celu zgradu. Onda je razorio zgradu broj 15, gde su živeli njegova maćeha i bivši tast i tašta. Sledeća meta bio je dom bivše supruge i njenog muža, a na kraju je detonirao bombu i u zgradi zbog koje se svađao sa sestrom - objavio je Pipl dejli.
Za sve je koristio 600 kilograma eksploziva koji je kupovao od ljudi iz ilegalnih fabrika materijala za vatromete, pa su i oni uhapšeni kao saučesnici. Na ekspresnom suđenju Đin Ručao, jedan od retkih masovnih ubica koji je uhapšen nakon krvoprolića, osuđen je na smrt, kao i još dvojica ljudi - Vang Jušun i Hao Fengćin, koji su mu dali eksploziv. Samo nekoliko dana kasnije ubijeni su pucnjem u glavu.
Pare na drvetu
Kada neko spomene masovne ubice, obavezno pomisli na monstrume koji se naoružaju automatskim puškama i bombama i seju smrt u samoubilačkom pohodu. Ipak, veoma su česti masakri noževima ili otrovom. Upravo takva ubistva počinio je drugi na listi najgorih masovnih ubica - Filipinac Mangajanon Butaog, čovek koji je 9. septembra 1985. ubio 67 ljudi. O njemu nema mnogo podataka, niti postoji njegova slika jer je reč o lokalnom vraču i religijskom vođi iz zabačenog planinskog dela kraj Davaoa. Ipak, detalji jednog od najgorih zločina su poznati.
- Butaog je pre zločina izveo ritual kraj jednog drveta i rekao svojim saplemenicima da će odsad na njemu da raste novac. Nakon toga je otišao u planinu i, kada se vratio, ispričao im je da se sreo sa bogovima, pa im dao lišće natopljeno nekom tečnošću da pojedu. „Kad stavite ovo u usta, idite da spavate, probudićete se kao bogovi“, rekao im je. Većina pripadnika plemena Ata ga je poslušala, ali su se petorica pretvarala da spavaju. Butaog se na kraju ubio nožem - ispričao je Generoso Banguan, jedan od lokalnih zvaničnika.
Sve zbog mušice
Odmah iza Stivena Padoka na listi je Južnokorejac Vu Bum Kon (27). Ovaj policajac imao je verovatno najbizarniji razlog za krvavi pir, u kojem je ubio 56 ljudi. Kako je objavljeno nakon istrage, dok je spavao 26. aprila 1982. njegova devojka Čun Mal Sun ubila je mušicu koja je stajala na njegovim grudima. To ga je probudilo i on je pobesneo preko svake mere. Otišao je u policijsku stanicu, popio nekoliko piva, pokupio puške i granate, a zatim se vratio kući. Nakon što je krvnički pretukao devojku, krenuo je da ubija nasumice po ulici i to kroz nekoliko sela. Među žrtvama bilo je i desetoro dece. Kada ga je policija okružila, razneo se bombom.
Na petom mestu masovnih ubica sa najvećim brojem žrtava nalaze se državljani Tajvana Ceng Jang i Vang Čeng Ji. Osim imena, o njima dvojici ne zna se skoro ništa. I dugo se nije ni znalo za njihov zločin počinjen 20. juna 1964. Tog dana avion kompanije „Sivil er transport“, čiji je CIA bila suvlasnik, na letu 106 srušio se samo nekoliko minuta nakon poletanja iz Tajčunga. Svih 52 putnika i petoro članova posade je poginulo.
Dugo se mislilo da je došlo do otkazivanja motora letelice, ali su naknadne analize i deklasifikovana dokumenta CIA pokazali da su Ceng, mornarički poručnik, i Vang, penzionisani oficir, u naletu besa oteli avion, upali u kabinu pilota i ubili ga, a zatim pustili avion da padne. Motivi za to, kao i u većini slučajeva, i danas su misterija.
Kurir.rs/ Autor Andrija Ivanović Foto: Profimedia