ubačeni u drugoj polovini 19. veka

REČNI RAKOVI UNIŠTAVAJU DUNAV: Ribe sve manje, godišnja šteta pedeset miliona evra (FOTO)

Foto: Zelena patrola

Stari Slankamen – Na lepom plavom Dunavu za ribolovce se sve promenilo. Nema više riba kao što je nekad bilo, naročito od kada se pojavila invazivna vrsta raka.

“Ribe nema i biće je sve manje. Pre dve tri godine primetili smo rečne rakove koji su u Dunav ubačeni u drugoj polovini devetnaestog veka, kako bi se nadoknadila brojnost domaćeg raka koji je bio na ivici istrebljenja”, rekao je ribolovac Nikola Živanović Mačak.

Biolog, dr Milan Matavulj ističe da je iz ekonomskih razloga u Dunav unošen američki rak, koji naraste i do dvadesetak centimetara i bude težak do 300 grama. Međutim, ispostavilo se da je to jedna agresivna vrsta, koja prenosi račju kugu na naše vrsta rakova.

“Ova invazivna vrsta, takođe, uništava ikru i riblju mlađ. U svim rekama su se autohtone vrste rakova povukle u gornje tokove reka pred invazivnom vrstom. Jedino rešenje je izolovljavanje i fizičko odstranjivanje iz reke. Oni se mogu jesti, jer koliko je kvalitetna riba iz Dunava toliko je kvalitetno i njihovo meso”, izjavio je dr Matavulj.

Ribolovci kažu da invazivni rakovi godišnje pojedu do 150 tona ikre i na taj način naprave 50 miliona evra štete. Udruženje “Rečni rakovi” pristupilo je rešavanju ovog problema.

“Imamo načelnu podršku od Ministarstva zaštite životne sredine, nadležnih institucija, stručnjaka iz ove oblasti. Uspostavili smo kontakte i dogovaramo saradnju sa ekološkim aktivistima iz zemalja u regionu, koje imaju slične probleme”, kaže Nenad Pešut, predsednik udruženja „Rečni rakovi“.

U Dunavu postoji 36 osnovnih vrsta riba, od toga je 20 vrsta belih koje love sportski robolovci. Ostale se ribe love mrežom poput soma, smuđa, šarana, tostolobika, babuške i te ribe se još uvek, koriste za ishranu.

“Redovno nosimo na kontrolu meso od ribe u Institut za ishranu u Novom Sadu. Njihov odgovor je taj da smo mi poslednja generacija koja jede ribu iz reke. Dunav je veoma zagađen i sve to utiče na kvalitet ribe. Inače, na dnu ove reke je na milione rakova i to invazivne vrste. To ne može da se iskoreni bez neke organizovane akcije”, zaključuje Dušan Eglendzija, osnivač udruženja nautičara „Marina“.

(Kurir.rs/RINA)