Ekonomista Vanja Mandić još kao dete je odlučio da će kad poraste biti pisac. Dečačke snove je gradio čitajući Tolstoja, Dostojevskog, Andrića, Bećkovića... Pisao je poeziju, a roman „Gospodin Maksim“ nedavno je predstavio publici.
Radnja prati Marka, zrelog čoveka, koji nakon mnogo godina obnavlja prijateljstvo sa starim porodičnim prijateljem Maksimom. Njih dvojica u dugim razgovorima polako ulaze u prisnost. Neke nerazrešene situacije iz Markovog detinjstva i mladosti koje je prijatelj Maksim posmatrao iz drugog ugla opterećuju njihov odnos dok se događaji prelomni za Markov budući život samo nadovezuju. Ophrvan nedoumicama Marko poseže za Maksimovim neverovatnim iskustvom na mnogim poljima: ljubavnom, poslovnom, prijateljskom, porodičnom, često nepojmljivom prosečnim čoveku i usvaja njegov jedinstveni i drugačiji stav kao princip i pristup u njihovom rešavanju.
Književnik Saša Simonović utiska je da je u pitanju roman koji u sebi ima duboko filozofsku osnovu.
“Ovo je roman u kom Maksim na slojevit način očinski prenosi poimanja o životu i svetu koji nas okružuje. Premda onaj ko čita ima osećaj da se pisac susteže birajući reči kako bi sputao emociju, ona na kraju ispliva, kao ogroman talas koji gotovo da niko nije očekivao. Ta emocija koju sam osetio, zaista me je dirnula”, rekao je Simonović.
Ova knjiga se po temi, pristupu pa i stilu značajno razlikuje od prethodne Mandićeve knjige „Ona koja jeste“, ali se može zapaziti težnja da se bar nazru I dokuče obrisi daljine koju suština vaja.
Borivoj Rašuo, pesnik i politikolog smatra da je novi Mandićev roman kritika savremenosti.
“Gospodin Maksim se slobodno može smatrati Don Kihotom našega doba kojeg odredjuju duh antikulture - želje i namere, u koje se mnogo ulaže, da prolazno nikada ne prodje i ne ostavi ne dao Bog mesta nečem vrednom i uzvišenom”, mišljenja je Rašuo
Kurir.rs / Foto: Katarina Petrović