SRCE ĆE VAM PUĆI OD TUGE! MILAN (5) SA BAKOM ŽIVI U NEVIĐENOJ BEDI: Kuća im je udžerica na Bežanijskom groblju bez vode i struje, a greje ih sveća (FOTO, VIDEO)
Milan (5) živi s bakom u udžerici na Bežanijskoj kosi u Beogradu u kojoj nema struje i vode, po vodu idu na groblje, greje ih sveća.
Milan je jedan sasvim običan dečak. Negovan, fino obučen, nestašan. Voli igračke, puške, kamione, dinosauruse, a želja mu je da ima i nunčake, kao Mikelandelo iz Nindža kornjača.
Ipak, iako on izgleda kao da živi jedno sasvim normalno detinjstvo, nešto ga razlikuje od drugih mališana. Nasmejani dečak živi u straćari. Toalet nemaju, samo nešto poput poljskog wc-a.
Jedna soba uređena je poput dnevne, u drugoj su samo gomile stvari. Tu dečak jede, spava, igra se.
Nema tablet, nema kompjuter, niko ga ne moli da pojede svoj obrok. Baka Ljubica im svetlost obezbedi tako što s groblja pokupi ostatke sveća, pa od pretotpljenog voska napravi sveće. I to je puka improvizacija, baš kao i dečakov zmaj, baš kao i toalet, baš kao i njihov dom.
Dok se Milan igra, njegova baka Ljubica ovde puni balone s vodom na česmi groblja. Dok se smeje, baka Ljubica suze lije. Prošla je, kaže, pakao.
- Ovde sam već 20 godina. Pokojni muž radio je u JUL-u, a u umro je u 41. godini. Tada sam radila u fabrici satova. Posle njegove smrti, uspevala sam nekako da se krpim za kirije. Ćerka Biljana tad je bila mala, kao Milan sada. Kad sam ostala bez novca za kirije, odem u samački, imala sam pravo na to. I odatle me izbace, poskidaju mi sa stana prozore. Po snegu ostanem na ulici. Odem kod nekog čoveka da placam kiriju tu na Vojnom putu, dva meseca platim, a treći nisam imala. Molim da me sačeka, a on me izbaci. Ćerka mi je bila u vrtiću, a ja za kvaku, kad ono - brava promenjena. Nisam ni stvari imala, ni dete nisam presvukla. Grejala sam se u vrtiću po nekoliko sati dnevno, išla na posao, i sve tako. Sedam dana sam sa detetom tako bila na ulici.
Ljubica više nije imala gde.
- Tada sam čula za ovu baraku ovde. Tu su bili majstori koji su zidali zgrade, ovde nisu čak ni noćili, nego se samo presvlačili. Ovi što me dovezoše kad sam uspela da ivučem svoje stvari iz tog zaključanog stana sve su mi po ulici prosuli. Sve što sam imala, svaki tanjir, sve - samo su izručili prikolicu. Kažu, to što se useljavam u baraku je bespravno, pa da ih ne uhvati policija. Ej, bespravno! Samohrana majka ulazi bespravno u straćaru, da joj dete ne bi kisnulo.
Pokušavali su više puta za ovih 20 godina da ih isele. Ljubica u šali kaže da nekim bogatim komšijama smeta pogled na groblje.
Bune se što je udžerica obrasla u korov u jednom takvom elitnom naselju, a niko se ne pita kako je unutra živeti - sa malim detetom.
- Tad su majstori imali vodu, ali kad su srušili ostale barake isključili su je. Struje ovde nikad nije ni bila. Dovijam se tako. Naspem vodu u balone na groblju.Ložim drva na staroj peći. Tu se greje, tu se kuva. Na toj peći zagrejemo vodu, pa s njom se obavlja šta mora. Tako se pere veš, sude, sve.
A i ona je dotrajala.
Dečak se igra oko dvorišta, tamo gde je nekad bio wc. Tu na poljani ispaljuje svoje plastične metke, iz svoje plastične puške, a potom ih sakuplja, i tako više puta, s beskrajnom energijom.
Milan ima i brata, ali ne žive zajedno. Njegova mama bila je žrtva porodičnog nasilja, kad je kao mlada devojka otišla kod momka s kojim se zabavljala i za njega se udala. Najpre je rodila sina Jovana, koji je od ove godine đak prvak.
Kad je počeo da je tuče, majka Ljubica, Milanova baka, dovela ju je u udžericu na Bežaniji. Sin Jovan pripao je ocu, a kada je dete pocrnelo od muke dovela u Beograd, saznalo se da je trudna.
- Eto, Milan se ni rodio nije, a ja sam ga pazila kao malo vode na dlanu. Rodio se živ i zdrav, za pet godina koliko ima tri puta nije bio kod lekara. Zdrav dečak, mažen i pažen. Samo želim sve za njega, da odrasta lepo, da se ne muči, da ga niko iz kuće ne isteruje, da ne živi u mraku. Ne želim niti sam ikada želela luksuz, samo ono osnovno.
Majka i baka takođe bi volele pravi dom za Milana. Ili barem ono osnovno – struju i vodu. Rade ponekad, peglaju, čiste stanove, ali to nije dovoljno za pravi dom. Kucali su, i kucaće na sva vrata na koja mogu.
Ukoliko želite da uplatite ovoj porodici pomoć, to možete učiniti na račun:
Raiffeisen banka
Ime i prezime: Zdionica Ljubica
Broj tekućeg računa: 265-0000005551329-47
(Kurir.rs/Espreso- S. Milosavljević/ FOTO: Espreso- S. Milosavljević)