Policija je u jednom bunkeru nemačke vojske otkrila serverski centar Darkneta.
Preko tih računara prodavani su droga i oružje, a tu su se nalazile i stranice s dečjom pornografijom.
Kada su pripadnici nemačke specijalne policije GSG 9 uspeli da probiju elektronske bezbednosne sisteme i otvore blindirana metalna vrata bunkera na uzvisini iznad gradića Traben-Trarbaha na zapadu zemlje, čekalo ih je iznenađenje: na jednom nadzemnom i četiri podzemna sprata nekadašnjeg bunkera vojske Bundesvera bilo je smešteno oko 2.000 međusobno povezanih kompjutera.
Radi se o najvećem serverskom sedištu Darkneta do sada otkrivenom u Nemačkoj. Bio je to takozvani "Bulletproof Hoster" - host siguran od provala.
Preko tih servera su kriminalci iz celog sveta na skrivenim internet stranicama prodavali sve što je zabranjeno: drogu, oružje, falsifikovani novac ili dečju pornografiju. Radi se o poslovima ogromnih razmera.
U akciji, u kojoj je učestvovalo ukupno oko 650 policajaca, uhapšeno je 7 od 13 optuženih, a pretresa stanova bilo je i u Luksemburgu, Holandiji i Poljskoj. Istraga je započeta još pre pet godina, a kako navodi policija, veliki je izazov bio uopšte ući u bunker.
Radi se o terenu površine 13.000 kvadratnih metara koji je bio ograđen žicom i zemljanim nasipima, osiguran video-kamerama, a unutar žice su bili psi čuvari. Uz to, ulazna vrata imala su digitalnu bravu.
Preko servera u "sajberbunkeru" su obavljani poslovi donedavno druge najveće darknetske platforme za prodaju droge, „Volstrit market", u koju je nemačka policija provalila i blokirala početkom maja. Samo preko nje je obavljeno više od 250.000 transakcija i ostvaren je promet od 41 miliona evra.
Među korisnicima su bili i ilegalni portali za prodaju droge, a sa bunkerskog servera bio je pokrenut i napad hakera na 1,25 miliona rutera nemačkog Telekoma 2016. godine.
Tada se u Nemačkoj nagađalo da iza tog napada stoje ruski hakeri, pa je čak i kancelarka Angela Merkel dala izjavu koja upućuje u tom pravcu. Sada je nemačka policija objavila da je napad izveden preko računara u bunkeru.
Darknet – anonimni internet
Za razliku od "običnog" interneta, Darknet funkcioniše bez središnjeg sistema - tu je svaki računar istovremeno i server, koji međutim pothranjuje samo mali deo informacija - i to još u kodiranom obliku. Uz to je anoniman i prenos podataka između pojedinih računara u Darknetu, a pronađen je i način da se tzv. meta-podaci učine neupotrebljivima za posmatrače sa strane.
Dok se u regularnom internetu već i iz podataka o tome ko je s kim koliko komunicirao, koje su količine podataka razmenjivane i kada, može saznati dosta i o samom sadržaju, u Darknetu se podaci šalju uvek na tri računara u mreži koja su slučajno izabrana. To znači da svaki podatak na taj način dobija tri puta novu adresu pošiljaoca - nemoguće je utvrditi odakle je izvorna informacija u stvari potekla.
Šta kaže zakon?
Samo po sebi osnivanje i pogon serverskog centra nije protivzakonito, čak i kada se preko tih servera obavljaju ilegalne radnje, objašnjava Jirgen Brauer iz Glavnog državnog tužilaštva. Na kraju krajeva, vlasnici servera su samo vlasnici kompjutera, a šta ko sa njima radi, to ne mora biti njihova briga. Zbog toga je za pokretanje postupka nužno bilo dokazati da vlasnici servera znaju čime se njihovi klijenti bave i da to čak pdsotiču.
Koliko dugo će cela istraga trajati, za sada nije poznato.
Glavni akter ove krimi priče je Holanđanin, za sada poznat samo pod imenom Herman-Johan. On je 2012. došao u Traben-Trarbah i na jednoj sednici gradskog veća koja je bila zatvorena za javnost predstavio svoju ponudu za kupovinu vojnog bunkera.
Tu se ne radi o nekom bunkeru iz Hitlerovih vremena, već o zdanju koje je u vreme Hladnog rata izgrađeno za potrebe Službe za geoinformacije, neke vrste meteorološke službe nemačke vojske.
2007. ministarstvo odbrane je odlučilo da premesti službu, a bunker što pre da proda, budući da je i samo njegovo održavanje skupo.
Ventilacijski sistem mora stalno da bude u pogonu, kao i pumpe koje garantuju da četiri podzemna sprata neće biti poplavljena podzemnim vodama.
Bunker je ponuđen na javnu prodaju, a ministarstvo je preferiralo opciju tzv. „tople prodaje" – prednost su imali ponuđači koji su bili spremni da preuzmu i kompletnu informatičko-računarsku infrastrukturu.
Tako je najbolju ponudu imao Herman-Johan koji je obećao smeštanje računarskog centra u bunkeru i otvaranje 50 do 100 novih radnih mesta.
Navodno je ceo bunkerski kompleks kupio 2013. godine za 350.000 evra. Od radnih mesta na kraju ništa nije bilo, a kojim se poslovima njegov računarski centar bavi, niko nije znao. Samo se znalo da je bunkeru faktički nemoguće prići.
Holanđanin je već jednom u svojoj domovini imao sličan serverski centar u jednom bivšem bunkeru NATO-a, ali je tamo 2002. izbio požar. Vatrogasci su u prostorijama otkrili ne samo računare, već i laboratoriju za pravljenje droga.
Tada se pravdao da je te prostore nekome iznajmio i nije znao šta se u njima zbiva. Kasnije je ipak prodao taj kompleks.
Herman-Johan se trenutno nalazi u nemačkom zatvoru.
Kurir.rs/DW
Foto: Youtube/Printscreen